U ovom trenutku , utakmice su jedan od retkih sadržaja na TV-u koji se gledaju u „real time“ režimu, jer nije lako ostati ravnodušan na komfor koji nam pruža „on – demand“ pristup sadržajima. U Srbiji inače u ovom trenutku ima negde između 900.000 i 1.000.000 korisnika SVoD servisa (streaming servisa) i taj broj konstantno raste za oko 10% godišnje. Od tog broja polovina koristi najpopularniji Netflix, 15% korisnika Amazon Prime, 10% HBO, а ostatak tržišta su podelili manje poznati servisi. Ukupni revenue SVoD servisa na godišnjem nivou je negde oko 24 miliona dolara, sa projekcijom rasta na oko 38 miliona dolara do 2025 godine. Ako se na to dodaju usluge downlad igrica, on line igrica, streaminga muzike, mobilnih igrica, ecommerc-a, jasno je da se tržište telekomunikacija menja i da su tradicionalni igrači dobili konkurenciju na koju moraju da obrate pažnju u bliskoj budućnosti.

A kakvo je trenutno stanje? Tržište telekomunikacija je konsolidovano sa dobro poznatim igračima: Telekom Srbija, SBB, Orion, Sattrakt i PTT Kablovske mreže u oblasti fiksnih telekomunikacionih usluga (fiksna telefonija, inernet, medijski sadržaji) i Telekom Srbija, Telenor i VIP u oblasti mobilne telefonije. Prema poslednjim dostupnim podacima RATEL-a iz 2019. godine ukupno tržište telekomunikacionih usluga u Srbiji iznosilo je oko 1,75 milijardi evra. Pretpostavke kažu da je tokom 2020. dostiglo i 1,8 milijardi evra, a da će u ovoj godini biti oko 1,85 milijardi. I dok Telekom Srbije jeste jedini pravi „incumbent“ operator na tržištu, SBB, Telenor i VIP imaju samo deo usluga koje mogu da ponude na tržištu. Tako SBB posluje samo u oblasti fiksnih usluga, a Telenor i VIP samo u mobilnim uslugama na tržištu. Prema poslednjim podacima RATEL-a, SBB ima 46,1 odsto tržišta, a Telekom, sa povezanim kompanijama, 42,4 odsto (28,7 odsto plus 13,7 odsto tržišta koliko ima brend Moja Supernova. 2020. godine Kopernikusu su pripojeni Radijus Vektor, Masko, BPP ing, Telemark, Avkom i Sat TV Meteor). Ostalih desetak posto tržišta čine Orion, Sat Trakt, PTT (sa po oko 2% tržišta) i niz veoma malih lokalnih operatora. U prilog tezi da da tržište telekomunikacija u Srbiji i te kako ima veliki potencijal ide činjenica da smo nedavno bili svedoci pravog malog „rata“ između Telekoma Srbija i SBB-a, odnosno United Grupe, koji je nakon borbe za kupovinu kablovskih operatora, kulminirao nakon potpisivanja ugovora između Telekoma i Telenora za korišćenje optičke infrastrukture. Ovaj ugovor je izazvao veliku polemiku na temu zaštite konkurentnosti i uloge Telekoma Srbija kao kompanije u vlasništvu države na srpskom medijskom i telekomunikacionom tržištu. Zakonom iz 2014.godine država je dozvolila da kablovski distributeri mogu da budu i emiteri, a u isto vreme država ne bi smela da bude vlasnik medija, pa samim tim ni Telekom, koji je u većinskom državnom vlasništvu. U isto vreme svima je poznat „problem“ da kanali United Medije (koja je sastavni deo United Grupe u čijem je vlasništvu i SBB) nisu dostupni ostalim operatorima, bilo zbog toga što United Media ignoriše njihov zathev za distribuciju svog medijskog sadržaja, bilo zbog izuzetno velikih cena koje United Media traži za distribuciju svojih kanala. Tako je recimo PTT gubitkom kanala iz United Grupe izgubio veliki broj korisnika tokom 2016.-2017. godine. Isto se desilo sa mnogim malim operatorima koji nisu uspeli da zaštite svoju korisničku bazu. U isto vreme SBB ima ogromnih problema u izgradnji svoje infrastrukture, čime je širenje na nove „teritorije“ praktično onemogućeno. Telenor je potpisivanjem ugovora o iznajmljivanju optičke infrastrukture sa Telekomom i zvanično objavio da ulazi i u uslugu fiksne telefonije. Ukoliko komisija za zaštitu konkurencije odobri, Telenor će, na Telekomovoj optičkoj infrastrukturi, nuditi i usluge širokopojasnog interneta, fiksne telefonije i medijskih sadržaja, i za to plaćati nadoknadu Telekomu. Sličan metod ulaska na tržište je imao i VIP koji je 2007. godine ušao na srpsko tržište i korišćenjem usluge nacionalnog roaminga na Telekomovoj mreži uspostavio uslugu, a kasnije gradio svoju infrastrukturu. Ovim putem ide i Telenor kada je u pitanju usluga fiksne telefonije. United Grupa, međutim, sigurno neće dati Telenoru „svoje kanale“ – N1, Novu S, Sport Klubove... baš kao što ih nije dala Telekomu i baš kao što Telekom nije dao svoje kanale SBB-u. Sve ide tako daleko da čak i EON platforma koja radi kao OTT (poput Netfliksa recimo) ne može da radi na Telekom infrastrukturi. Ostaje da se vidi koju će strategiju primeniti Telenor za akviziciju korisnika. Jasno je da ne kreće od nule i da će iskoristiti svoju postojeću bazu za „cross sell“. Možemo očekivati verovatno „4play“ pakete (TV, internet, fiksna, mobilna) kao objedinjenu uslugu. Ovakav paket na tržištu može da ponudi još samo Telekom kroz svoju Box ponudu. Ono što se sigurno može očekivati je veliki „rat“ među operatorima na tržištu. Mogu se očekivati agresivne prodajne kampanje, „rat“ na terenu i žestoka borba za korisnike. Svedoci smo ponuda od 6 meseci za dinar, 12 meseci za dinar, TV uređaja na poklon i to će biti sve ekstremnije. Ko će „pobediti“ i da li će to biti Pirova pobeda, ostaje da se vidi. U isto vreme su i Telekom i SBB pod pritiskom uzetih kredita koji su sada već do nivoa od nekoliko puta EBITDA, a ovaj „rat“ ih i jedne i druge iscrpljuje. Osim toga, Telenor će morati da investira puno i da bi se probio na tržištu. Svakako da je ovakva situacija na tržištu neodrživa na duže staze. Jasno je kao dan da bi se kroz par poteza, naročito u oblasti regulacije tržišta, svi ovi problemi mogli rešiti. Telekomunikacioni operatori bi morali da se okrenu kvalitetu proizvoda i usluga i korisničkom servisu kao glavnim alatima za dalji rast. Zamislite samo srpsko tržište na kom SBB može da, koristeću infrastrukturu Telekoma, Oriona i drugih operatora na tržištu, dopre do svakog stana. Zamislite sa druge strane da Telekom Srbije može na svojoj infrastrukturi i kroz svoj servis da ponudi i N1, Novu S ili Sport Klubove. Da li bi bilo lakše odabrati operatora? Zamislite da Telenor na Telekomovoj infrastrukturi ponudi paket usluga mobilne telefonije, fiksnog interneta, fiksne telefonije i TV sadržaja (i Telekomovih i SBB-ovih kanala). Deluje bolje naravno, i tek tada bi se vodila prava borba oko korisnika, a na polju usluge koju ti korisnici dobijaju.

E sad da se vratimo na početak priče i nove servise koji se pojavljuju na tržištu. Tradicionalni telekom operatori su, nadam se, svesni da njihova industrija nije više zaštićena i da su na udaru novih igrača na tržištu. Uber je napravio revoluciju u prevozu putnika, Booking.com, i AirBnB u turizmu, Amazon u trgovini. Nokia je izgubila bitku na tržištu mobilnih telefona jer nije shvatila na vreme da su „smartphone“ budućnost. Blacberry je izgubio bitku jer nije shvatio da nije dovoljna sigurnost i poslovno korišćenje mobilnih telefona i da je „marketplace“ pristup za sadržaje na telefonu, koji je lansirao Apple, u stvari budućnost. Isto će se desiti i sa tržištem telekomunikacija, sada je to više nego jasno, samo je pitanje koliko će vremena trebati za to. Tradicionalnim operaterima ostaje da se prilagode, zaborave na kvazi monopole i tradicionalni pristup i napokon shvate da je budućnost počela da kuca na vrata. Digitalni servisi, AI i IoT servisi su već tu, kao deo te budućnosti, bez obzira na sve probleme koje ovo tržište nosi sa sobom. Taksi vozači u Mumbaiju rutinski koriste aplikacije za virtualnu realnost da dobiju „real time“ podatke o saobraćaju na svojim „smartphonovima“. U Pundžabu farmeri znaju kada da očekuju kišu i dobijaju upozorenja za sve prirodne nepogode koje im dolaze, i to kroz više aplikacija ponuđenih od strane operatora. Ribolovci u Indiju na mobilnim telefonima imaju podatke o pravcu vetra i mestima gde se može naći riba. U Kalkuti se na pijaci plaća mobilnim telefonom. Milioni su ušteđeni za osiguranje zahvaljujući „smart home“ sistemima. Fokus tržišta telekomunikacija je nažalost na potpuno pogrešnom mestu. Regulatori moraju da shvate da će jedino potpunom i celovitom liberalizacijom tržišta rešiti problem i omogućiti tržištu telekomunikacija u Srbiji da prati svetske trendove. Ne samo da se time eliminišu pitanja monopola, interesa kapitala i države, već se time stvara i okruženje u kojem su stimulisane inovacije i poslovni modeli u korist korisnika.