Dok svet uveliko korača u eru veštačke inteligencije (AI), koja će potpuno promeniti svetsku ekonomiju – malim zemljama, poput Srbije, otvaraju se ogromne razvojne mogućnosti. Potpuno je logično da trenutno zaostajemo u odnosu na tehnološke AI lidere, poput SAD, Kine ili Indije, koje u AI investiraju milijarde dolara. Međutim, postoje određene ključne oblasti gde možemo da se pozicioniramo kao lideri u jugoistočnoj Evropi, pa čak i šire.

Naš adut može da bude kombinacija kvalitetnih IT stručnjaka, matematičara, inženjera i preduzetničkog duha. Umesto pukog konzumiranja stranih rešenja bez jasne poslovne vizije, možemo kreirati sopstvena inovativna poslovna AI rešenja, koja koriste globalno dostupnu infrastrukturu, koja su prilagođena domaćim potrebama i izvoziti ih i globalno.

Iskustvo uspešnih manjih zemalja, poput Finske, Danske i Irske, govori nam da je potrebno fokusirati se na određene niše. Srbija ima realne šanse da postane prepoznatljiv centar za primenu veštačke inteligencije u sledećim oblastima:

• Poljoprivreda i prehrambena industrija - Sa preciznom digitalnom analitikom o klimatskim uslovima, stanju useva i optimizaciji inputa, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji mogla bi da poveća prinose i kvalitet do 30 odsto. To bi otvorilo mogućnost za izvoz zdrave, organske hrane širom sveta, kao i izvoz AI rešenja za poljoprivredu.
• Industrijska proizvodnja - Primenom interneta stvari (IoT), prediktivnog održavanja, kolaborativnih robota i 3D štampe naša prerađivačka industrija može unaprediti produktivnost i biti konkurent azijskim zemljama jeftinijom radnom snagom.
• Bankarstvo i finansije - Automatizovano investiciono savetovanje, algoritamska trgovanja, četbotovi, regulatorna tehnologija i detekcija prevara područja su gde naše finansijsko-tehnološke kompanije mogu da budu regionalni lideri.
• Digitalna transformacija države - Od eUprave do telemedicine, postoje brojne mogućnosti da veštačka inteligencija unapredi javne usluge, smanji birokratiju i podigne životni standard građana.
• Kreiranje autonomnih sistema - Razvoj potpuno autonomnih dronova, vozila i robota za potrebe vojske i policije predstavlja rastuće tržište, gde Srbija poseduje značajan istraživački potencijal, imajući u vidu istorijski veliki potencijal namenske industrije Srbije. Pravovremenim ulaganjima u ove oblasti – one mogu postati naš izvozni adut i doneti milijarde evra neto koristi za srpsku ekonomiju tokom naredne decenije.

Da bi zaista iskoristila potencijal veštačke inteligencije, Srbija mora što pre da preduzme konkretne sistemske korake:

• Unapređenje STEM obrazovanja (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) i uvođenje obaveznih predmeta o osnovama programiranja, upravljanju podacima i veštačke inteligencije od osnovne škole;
• Kreiranje najmanje pet fakultetskih programa iz oblasti veštačke inteligencije i računarstva sa ciljem školovanja više od 5000 inženjera godišnje do 2030. godine – fokus na školovanje inženjera;
• Pokretanje nacionalne inicijative za prekvalifikaciju i doživotno učenje digitalnih veština za stotine hiljada radnika čija će zanimanja nestati usled automatizacije;
• Formiranje regulatornog okvira za etičku primenu algoritama, adekvatnu zaštitu intelektualne svojine domaćih inovatora i sertifikaciju AI sistema pre komercijalne upotrebe;
• Uspostavljanje vinjeta zone za veštačku inteligenciju – biznis zone sa poreskim i carinskim olakšicama za kompanije iz oblasti istraživanja, razvoja i proizvodnje AI sistema;
• Pokretanje vladinog fonda za sufinansiranje digitalizacije sa 500 miliona evra bespovratnih sredstava namenjenih mikro, malim i srednjim preduzećima do 2027. godine;
• Izgradnja digitalne infrastrukture – pokrivenost teritorije 5G mrežom, klaud platforme, data centri, kvantni računari i centri za čuvanje i analitiku velikih podataka;
• Kreiranje programa za studije „4+2” i istraživanja veštačke inteligencije na matičnim univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu uz dva istraživačka instituta pri SANU i Privrednoj komori Srbije – fokus na akademska istraživanja i razvoj ekspertize.

Bez ovakvih dubinskih reformi naša zemlja rizikuje da u potpunosti propusti istorijsku priliku da postane regionalni centar za četvrtu industrijsku revoluciju.

Iako Srbija za sada zaostaje, globalna trka za prevlast u oblasti veštačke inteligencije u punom je jeku. Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, ulaganja u AI dostići će 370 milijardi dolara do 2029, dok će ukupna vrednost tržišta AI narasti na 13 triliona dolara.

Kina i SAD prednjače u najvećim apsolutnim ulaganjima, ali i brojne manje zemlje, poput UAE, Turske i Vijetnama, uvode sveobuhvatne strategije za razvoj sopstvenih AI industrija i talenata. EU, takođe, mnogo ulaže, donela je dva mega zakona o regulisanju veštačke inteligencije, dok pojedinačne države članice, poput Nemačke, Francuske i Finske, izdvajaju dodatna sredstva za istraživanje i komercijalizaciju rešenja iz ove oblasti.

Da bi opstala u ovako kompetitivnom i dinamičnom okruženju, Srbija mora da počne odmah da gradi sopstvene kapacitete u veštačkoj inteligenciji. Brzina implementacije novih tehnologija postaje presudan faktor uspeha za kompanije, startape i čitave ekonomije.

Zato je od ključnog značaja da delujemo proaktivno, umesto reaktivno i sa zakašnjenjem – kao što smo to često činili u prošlosti. Na AI polju se stvari menjaju na nedeljnom nivou. Primer Finske pokazuje kako se i iz skromnih početaka, fokusom na istraživanje, razvoj i komercijalizaciju inovacija, za samo 20 godina može stvoriti visokotehnološka ekonomija, koja danas vredi preko 250 milijardi dolara.

Nema dileme da će veštačka inteligencija biti jedna od ključnih tehnologija 21. veka sa potencijalom da transformiše gotovo svaku ljudsku delatnost. Srbija sada ima retku priliku da uđe u voz naučno-tehnološkog progresa i iskoristi ga za sopstvenu dobrobit. AI je dostupan svima; tehnološki divovi, kao što su Majkrosoft, Orakl, Amazon, nude potpuno dostupne platforme za razvoj AI rešenja. Novac koji je potreban za korišćenje tehnoloških platformi nije prevelik i potpuno opravdava investiciju već prvim razvijenim poslovnim rešenjem.

Konkretno, postoji realna šansa da postanemo regionalni hab za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, bankarstvu, državnoj upravi, telekomunikacijama, transportu i drugim oblastima. Da bismo preuzeli vodeću ulogu na Balkanu, moramo što pre da učinimo hrabre i odvažne digitalne reforme na polju obrazovanja, naučnoistraživačkog rada i tehnološkog preduzetništva. Samo tako možemo privući talente i know-how da naša zemlja iskoristi eru veštačke inteligencije.

S druge strane, sporim i neodlučnim delovanjem očekuje nas nastavak stagnacije i zaostajanje u odnosu čak i na zemlje u okruženju, poput Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske ili Grčke. Veštačka inteligencija pruža jedinstvenu šansu Srbiji da se konačno oslobodi zamke prosečnih performansi, tromog rasta i konstantnog odlaska talenata u inostranstvo. Ulaganjem u novu tehnologiju možemo pokrenuti veliki zaokret ka ekonomiji visoke dodate vrednosti, proizvodnje i inovacija koja će privlačiti umove iz čitavog sveta.

Tehnološka trka se uveliko odvija i mi moramo izabrati – ili ćemo povesti još ambicioznije digitalne reforme i ući u budućnost kroz velika vrata ili rizikovati da naša deca zauvek žive u zemlji lošijih ekonomskih izgleda u odnosu na one u koje, nažalost, često odlaze nakon fakulteta. Sudbina Srbije je u našim rukama i moramo pronaći hrabrost da obezbedimo prosperitet nužnim reformama. Da li smo konačno spremni za odgovornost prema budućim generacijama?

Nažalost, i pored ogromnog potencijala za tehnološku i ekonomsku transformaciju putem veštačke inteligencije, postoje ozbiljne prepreke koje nas usporavaju. Evo najvećih kočnica napretka Srbije u eri četvrte industrijske revolucije:

• Zastareo obrazovni sistem, koji proizvodi nedovoljan broj STEM kadrova i skoro kompletno ignoriše oblasti poput programiranja i podataka. Takođe, ne postoji celoživotno učenje, kao ni prekvalifikacije za odrasle.
• Neadekvatna državna strategija za razvoj veštačke inteligencije sa jasnim ciljevima, rokovima i izvorima finansiranja konkretnih inicijativa. Nadležnosti su rasute u više resora, postoji više nepovezanih inicijativa, uglavnom na nivou kabineta Vlade i državnog instituta za AI.
• Nedovoljno su uključeni univerziteti i instituti, a privreda kojom dominiraju strane kompanije, nažalost, apsolutno ne pokazuje želju za investicije u ovu oblast, tim pre što se AI inicijative ovih kompanija uglavnom razvijaju na nivou grupe, van Srbije. Stoga, razvoj treba da bude usmeren na startap zajednicu, MSP i domaće investicije. Privredna komora mora da bude daleko proaktivnija i da pokrene inicijativu za razvoj AI industrije.
• Smrt inovacija u povoju zbog birokratije i odsustva državnih podsticaja startapima da razvijaju komercijalna AI rešenja. Umesto toga, mladi bez perspektive odlaze u inostranstvo ili rade od kuće za strane kompanije.
• Nepovoljno poslovno okruženje, neefikasna javna uprava u segmentu izmene zakonske regulative i odsustvo finansijskih i nefinansijskih podsticaja preduzećima da digitalno transformišu svoje poslovanje. Čuveni Zakon o deviznom poslovanju, kao pravi ubica digitalizacije poslovanja u Srbiji, tipičan je primer barijere koja je praktično nepremostiva za razvoj inovativnih rešenja i nastupa lokalnih kompanija na globalnom tržištu.
• Emigracija desetina hiljada IT stručnjaka zbog boljih zarada i uslova rada u inostranstvu, umesto stvaranja ambijenta i prilika u lokalnoj privredi.

Kao i u slučaju svake velike transformacije, postoje zatvorene interesne grupe, fokusiranje na uske ciljeve pojedinaca i organizaciona inertnost, što usporava neophodnu transformaciju ka društvu koje maksimizira potencijal novih tehnologija. Zato Srbiji, pre svega, treba vizija u vrhu države kojom će prepoznati ogroman potencijal veštačke inteligencije i imati hrabrosti da sprovede neophodne sistemske i za nekog, možda, nepopularne promene.

Na kraju dana, sudbina Srbije je u našim rukama. Imamo sve potrebne resurse – pametne mlade ljude, kvalitetne programere i potencijal brzog rasta ekonomije na novom tehnološkom talasu.

Ono što nam najviše nedostaje jeste odlučnost da se uhvatimo u koštac sa strukturnim reformama obrazovanja, nauke, infrastrukture i poslovnog i inovacionog ekosistema, bez kompromisa, bez „svetih krava”, bez izgovora, bez čekanja.

U protivnom, propustićemo i ovaj voz i bićemo osuđeni da zauvek uvozimo tuđe inovacije. Izbor je na nama. Pred nama je odluka: ili ćemo na vreme prepoznati ogroman potencijal novih tehnologija i adekvatno odgovoriti na izazove koje one nose, ili ćemo i dalje nastaviti sa istorijskim greškama traženja izgovora u drugima, kukanjem nad propuštenim šansama i sindromom večitog talenta koji nikad ne ostvari svoj potencijal, dok nas drugi prestižu. Vreme je za akciju, AI nam daje šansu, ali moramo biti brzi. Hoćemo li je iskoristiti? Ovoga puta samo od nas zavisi.