Srđan Krčo
Učenici danas koriste digitalne tehnologije kao prirodni deo svog obrazovnog procesa, što postavlja pitanje kako se tradicionalne metode podučavanja mogu prilagoditi novim realnostima...
Srđan Krčo
CEO-a DunavNet-a
Deca i studenti danas radije čitaju knjige na računarima (najčešće, skraćene verzije) nego papirna izdanja. Fotografišu prezentacije, pa uče sa mobilnih telefona. Kada nešto ne znaju ili žele da provere, prva stvar za kojom posegnu jeste Gugl pretraga.
Očekivano je da će slično proći i alati kao što su ChatGPT, Gemini i sl., s tim što će sada moći da dobiju stranice i stranice teksta na zadatu temu i rešenje matematičkog zadatka koji su slikali kamerom mobilnog telefona.
Da li je u takvoj situaciji realno očekivati da način školovanja, učenja, evaluacije znanja ostane nepromenjen? Ja bih rekao da nije. Kada sam ja bio student, pojavili su se napredni kalkulatori, koji su mogli da urade mnogo više od standardnih aritmetičkih operacija. Jedne godine su bili zabranjeni, već sledeće nisu. Profesori su shvatili da nema ni smisla ni svrhe sprečavati moderne tehnologije, naročito ne zarad očuvanja trenutnog stanja. Sa pojavom alata poput ChatGPT-ja, prva reakcija mnogih nastavnika i profesora bila je da te aplikacije treba zabraniti, da nije moguće oceniti učenika kada je zadatak možda rešila veštačka inteligencija. Ipak, prava reakcija, po mom mišljenju, treba da bude razmišljanje na koji način da promenimo predavanja, način ocenjivanja, pa i školovanja, imajući u vidu da su alati na bazi veštačke inteligencije tu, da će ostati tu i da će postajati sve bolji i bolji.
U eri u kojoj su digitalne tehnologije za decu nešto sa čime odrastaju, u kojoj je skoro svaka informacija nadomak ruke (na „klik” mišem), kada se preporuke traže na društvenim mrežama – da li je realno očekivati da tradicionalne metode podučavanja ostanu iste, nepromenjene? Kada učenici mogu rešiti složene probleme jednostavnim snimkom, kako nastavnici mogu precizno proceniti njihovo znanje i razumevanje materije? Još važnije, kako nastavnici mogu učiniti učenje ne samo efikasni(ji)m već i zanimljivi(ji)m u ovom, digitalnom dobu? Da li fokus treba da ostane na pamćenju formula i datuma, ili bi trebalo da se prebaci na osposobljavanje učenika za kritičko razmišljanje, prilagodljivost i veštine rešavanja problema neophodne za uspeh u savremenom svetu?
Ova pitanja naglašavaju hitnu potrebu za transformacijom obrazovanja, kao odgovor na brz napredak veštačke inteligencije (#EjAj). Umesto da se plašimo da će veštačka inteligencija uništiti današnji model obrazovanja, pa da tražimo način kako da sprečimo primenu #EjAj tehnologija, treba da prihvatimo njenu sposobnost da izmeni iz korena podučavanje i učenje, čineći ga personalizovanijim, zanimljivijim i relevantnijim za potrebe današnjih učenika.
Platforme za adaptivno učenje nude rešenje prilagođavanjem obrazovnih iskustava individualnim potrebama i stilovima učenja. Analizirajući podatke o učinku u realnom vremenu, ove platforme mogu identifikovati šta je student naučio, šta nije, kao i preferirane načine učenja, prilagođavajući lekcije, vežbe i resurse u skladu s tim. Ovaj personalizovani pristup omogućuje učenicima da uče sopstvenim tempom, podstičući dublje razumevanje i angažovanje.
U ovoj novoj paradigmi nastavnici postaju facilitatori, mentori koji vode učenike kroz njihova obrazovna putovanja i pružaju im podršku tamo gde je i kada je to potrebno. Alati koje pokreće veštačka inteligencija pomažu nastavnicima da prate napredak, identifikuju oblasti za poboljšanje i ponude pravovremene intervencije.
Uspon veštačke inteligencije zahteva pažljivu analizu načina provere znanja. Tradicionalni standardizovani testovi, često kritikovani zbog naglaska na pamćenje datuma i činjenica (kada je rođen taj i taj pesnik, ko je bio 34. predsednik SAD i sl.), i generalno zbog učenja napamet, postaju manje relevantni u svetu koji pokreće veštačka inteligencija. Umesto toga, kontinuirane procene, vođene podacima, mogu pružiti sveobuhvatniju sliku znanja učenika. Kontinualnim praćenjem interakcije učenika sa nastavnim materijalima, sa nastavnicima, sa kolegama, kao i aktivnosti u fizičkom i digitalnom svetu, može se omogućiti sveobuhvatna slika o stečenom znanju, te se identifikovati oblasti u kojima je potrebno dodatno učenje i podrška.
Štaviše, veštačka inteligencija može olakšati autentičnije i zanimljivije metode procene, kao što su učenje zasnovano na projektima i simulacijama (koje je, za mnoge oblasti, moguće relativno jednostavno kreirati, opet uz pomoć #EjAja). Ovi pristupi omogućavaju učenicima da primene svoje znanje na probleme iz stvarnog sveta, podstičući kritičko razmišljanje, kreativnost i veštine saradnje – ključne za uspeh u 21. veku.
Veštačka inteligencija ne samo da transformiše način na koji podučavamo i ocenjujemo već i redefiniše samo okruženje za učenje. Tradicionalna učionica postaje samo jedno od mesta na kojima se učenje odvija, gde se, pre svega, uči društvena interakcija, socijalizacija, timski rad (uključujući i sportske aktivnosti). Virtuelna okruženja će polako preuzimati primat kada je u pitanju upoznavanje sa gradivom, slušanje predavanja, zbog fleksibilnosti, lakog pristupa različitim resursima i personalizovane mogućnosti učenja.
U ovom mešovitom modelu učenici će moći da se uključe u interaktivne diskusije, grupne projekte i praktične aktivnosti u fizičkoj učionici, dok će onlajn platforme koje pokreće veštačka inteligencija koristiti za individualnu nastavu, učenje sopstvenim tempom i pristup obilju digitalnog sadržaja.
Integracija veštačke inteligencije u obrazovanju nije samo prilagođavanje novim tehnologijama; reč je o pripremi učenika za svet koji se brzo menja. Kako veštačka inteligencija nastavlja da automatizuje rutinske zadatke, potražnja za ljudskim veštinama kao što su kritičko mišljenje, kreativnost, rešavanje problema, prilagodljivost i emocionalna inteligencija samo će rasti.
Stoga je imperativ da se nastavnici prebace sa isporuke standardizovanog sadržaja i ocenjivanja sposobnosti njegove reprodukcije na razvoj veština i sposobnosti primene naučenog u realnom životu. Veštačka inteligencija može igrati ključnu ulogu u ovoj promeni, oslobađajući nastavnike administrativnih zadataka, omogućavajući im da posvete više vremena mentorstvu i inspirisanju učenika.
Primena veštačke inteligencije u obrazovanju nije pretnja, već prilika. Prihvatanjem veštačke inteligencije kao alata koji može umnogome da unapredi proces obrazovanja – nastavnici mogu stvoriti efikasnije, relevantnije i prijatnije iskustvo učenja za sve učenike. Ključ je iskoristiti potencijal veštačke inteligencije, a istovremeno očuvati neprocenjive ljudske veze koje predstavljaju srž obrazovanja i formiranja ličnosti osposobljenih za život u digitalnom dobu.
Ovaj tekst je napisan pomoću alata ChatGPT i Gemini, uz nekoliko iteracija, doterivanje stila, izbor reči, u svakom slučaju – brže nego bez #EjAja.