Miloš Pavlović
Neophodno je osnažiti mlade da kritički razmišljaju i donose procene i odluke na bazi njihove analitike…
Miloš Pavlović
Senior konsultant
Svako od nas je bar jednom u životu imao priliku da u raznovrsnim okruženjima debatuje na različite teme sa svojim prijateljima ili kolegama. U zavisnosti od raspoloženja i atmosfere, lično sam učestvovao u diskusijama na aktuelne teme koje su okarakterisane kao „ozbiljne” ili nasuprot njima „limunade”. Podstaknut novim činjenicama ili diskutovanim problemima koji se „bace” na sto u takvim prilikama, često umem da narednog dana surfujem za dodatnim detaljima i činjenicama u vezi s obrađenom temom.
I tako, skoro prolazeći opisani proces, naišao sam na temu gde su i drugi ljudi, iz različitih uglova, analizom dolazili do u potpunosti sličnih zaključaka. Podstaknut time, odlučio sam da toj temi pridam veći značaj i pokušam da neke od ključnih zaključaka ovim putem istaknem i podelim van stola u kafani.
U pitanju je tema – „pseudo-prosvetljenog sr***”, čijom suštinom sam počeo da se bavim u periodu nakon tranzicije sa fakulteta u „svet kravata i odela”, sa započinjanjem karijere u konsalting industriji, srećom. Verujem da mnogi mladi ljudi prilikom ove tranzicije ulaze u zamku samoinicijativne transformacije ideologija, kojih se neki drže do poznih godina, a neki ih odbace ukoliko uvide da je to totalni promašaj. U tom periodu, ambicija i motivacija su jedna od ključnih stvari koje jednog mladog čoveka drže zagrejanim za dobijanje posla iz snova, čija potraga ume da se oduži. Kako bi se ostvario kontinuitet takvih osećanja, budući lideri oslanjaju se na razne izvore „hrane” u tom procesu, kao što su motivacione knjige ili na mudre umove društvenih mreža koji promovišu razne ideologije. Da se razumemo, ima sjajnih knjiga i intelektualaca na internetu, međutim, postoji more velikih umova koji se koriste apstraktnim izrekama u koje oni sami veruju ili ih koriste kao manipulativne alate zarad više lajkova i trendsettinga. Na primer, često neke od izreka koje se mogu videti na internetu, kao što su: „Jedina prepreka ste vi sami sebi”, ili: „Verujte u vaše snove, sigurno će se ostvariti” predstavljene u takvom kontekstu, ne znače ništa. Takođe, ovaj trend je uzeo maha, gde bi lažne izjave i besmisleni citati povezivani sa istorijskim ličnostima doživeli veliku popularnost na Instagram ili Fejsbuk „pričama” i time, njihovim uticajem drastično pogoršali situaciju.
Istraživači sa Kembridža, u svom radu: „O recepciji i detekciji pseudo-prosvetljenog sr***“(da, baš se tako zove – “On the reception and detection of pseudo-profound bullshit”), istakli su nekoliko zaključaka istraživanja o prihvatanju besmisla (sklonost ka ocenjivanju besmislenih izjava kao dubokoumnih) i to povezali sa:
Ovo istraživanje koje je obuhvatilo i stariju generaciju mi je pomoglo da jasno strukturiram pet ključnih faktora koji čine mlade ljude posebno ranjivim segmentom i, po mom utisku sa terena, uglavnom idu u kombinaciji.
1. Nerazvijene kognitivne sposobnosti
Mladi još uvek razvijaju svoje kognitivne kapacitete, uključujući analitičko i kritičko razmišljanje. Zato su podložniji da prihvate besmisao bez detekcije prave suštine.
2. Manjak životnog iskustva
Mladi još uvek nemaju dovoljno životnog iskustva da prepoznaju besmislene tvrdnje i da ih razlikuju od istinski kvalitetnih uvida jer se njihov sistem vrednosti još uvek formira.
3. Uticaj vršnjaka
Mladi su pod snažnim uticajem svojih vršnjaka. Ako besmisao postane popularan u njihovoj grupi, veća je verovatnoća da će ga i sami prihvatiti.
4. Traženje identiteta
Mladi još tragaju za svojim identitetom i skloni su da eksperimentišu sa različitim uverenjima i stilovima. To ih čini podložnijim da „probaju” i besmisao.
5. Tehnologija i društvene mreže
Putem tehnologije i društvenih mreža mladi su izloženi velikom broju informacija, uključujući i besmisao. Teže im je da razlikuju šta je istinito i vredno.
Ali, kako onda osnažiti mlade da kritički razmišljaju i donose procene i odluke na bazi njihove analitike?
Pre svega mora biti analitike. Mentori mladih ljudi (uglavnom roditelji ili obrazovni sistem) moraju da konstruišu njihov uticaj tako da aktivno razvijaju intelektualnu autonomiju mladih kroz negu analitičkog stila razmišljanja, postavljanje pitanja i traženje dokaza. Časovi logike, medijske pismenosti, debate, kao i primena tehnike formulacija hipoteza i pronalaženja činjenica za njihovo dokazivanje pri kreiranju mišljenja i izražavanja samo su neke od metoda koje se mogu sprovesti za razvoj kritičkog razmišljanja kod mladih. Na ovaj način možemo osnažiti mlade da postanu samostalni, informisani pojedinci, sposobni da procene šta je vredno njihovog vremena i pažnje, a šta je prazna priča kojoj ne treba pokloniti veru. To je ključno za njihov lični i profesionalni razvoj u XXI veku i da ova limunada više ne bude slana.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)