Rat u Ukrajini, ubrzana inflacija i rastući rizik od stagnacije u EU postavljaju nove izazove za poslovanje. Kako se vaše usluge menjaju u skladu sa potrebama vaših klijenata?
Rat u Ukrajini je bio pokretač mnogih negativnih stvari koje se dešavaju u svetskoj ekonomiji, koja trenutno prolazi kroz vrlo nestabilan period. Inflacija brzo raste, kamatne stope su povećane da bi se usporila inflacija, problemi sa cenama i snabdevanjem energijom su samo vrh ledenog brega problema u svetskoj ekonomiji. EU je pod još većim pritiskom, imajući u vidu zavisnost od ruskog gasa i nafte i potrebu za prelaskom na druge izvore. Ekonomija korak po korak pokazuje prve znake recesije koja bi mogla da nas pogodi više nego što je iko mogao da očekuje. Međutim, kriza nije samo ekonomska, medicinska se još uvek odvija sa kovidom i na sve to rat u Ukrajini potpuno menja geopolitičku situaciju u Evropi, ali i širom sveta, dodajući na to tenzije između SAD-a i Kine oko Tajvana.
Ovi ekonomski i geopolitički problemi utiču na poslovanje i očekujemo da će mnoge kompanije imati problema da održe pozitivne rezultate i likvidnost u periodu pred nama. Više kamatne stope će smanjiti investicije i razvojne projekte, ali će i primorati menadžment na smanjenje operativnih troškova.
Kao konsultanti, sada savetujemo naše klijente da se bave pametnim aktivnostima smanjenja troškova, da ponovo razmisle o glavnim investicijama i da posebno obrate pažnju na razvoj jeftinijih kanala, posebno u digitalnom okruženju. Veći fokus na lokalna i regionalna tržišta, posebno zbog velikih troškova lanaca snabdevanja i stalnog povećanja troškova transporta, jedne su od glavnih tačaka na kojima radimo sa našim klijentima.
Egzakta nudi niz usluga iz menadžment konsaltinga i finansijskog savetovanja. Za koju od vaših usluga je najveća potražnja i da li se otvaraju nove poslovne niše?
Naši glavni projekti u prethodnom periodu dolazili su iz IT sektora, digitala, razvoja strategija i operativne transformacije. Primećujemo da će potreba za digitalizacijom ostati prisutna, ali očekujemo da će projekti smanjenja troškova i unapređenja efikasnosti biti prioritetniji za naše klijente. Pored toga, možemo primetiti da će, kao i uvek u vreme krize, aktivnosti spajanja i preuzimanja (M&A) rasti, posebno u sektorima hrane, informacionih tehnologija (IT) i kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom (AI) i internetom stvari (IoT). Investicije vlade u male i srednje preduzetnike, posebno u oblasti lokalizacije i projekata "back home", su takođe u porastu. Zanimljiv razvoj događaja je takođe prisutan u industriji gejminga i e-sporta. U oblasti finansijskog savetovanja, tipičan slučaj biće restrukturiranje, dok će u oblasti finansiranja lanaca snabdevanja biti faktoring.
ESG je postao ključna reč za kompanije u proteklih nekoliko godina. Kako ga uključujete u vaše usluge?
ESG principi su došli i ostaće prisutni. Postepen prelazak na ekološki prihvatljive prakse i veća pažnja prema socijalnoj dimenziji bili su i ostaće na agendi kompanija širom sveta. Međutim, iako smo imali nekoliko projekata u ovoj oblasti, verujemo da će aktivnost u ovoj oblasti posebno usporiti.
Mi kao Egzakta uvek uključujemo ESG inicijative u naš rad, posebno u segmentu socijalne sigurnosti i dobrobiti ljudi. Kao industrija usluga i kao takvi, nemamo previše aktivnosti koje imaju veliki uticaj na životnu sredinu, ali tipične, kao što su smanjenje CO2, bez upotrebe papira, prelazak na onlajn sastanke i smanjenje putovanja definisane su u našim ESMS politikama. U oblasti rada i uslova rada, potpuno smo uporedivi s vodećim svetskim konsultantskim kompanijama. Takođe, želeo bih da naglasim da smo veoma pažljivi u održavanju našeg portfolija klijenata i uglavnom radimo za kompanije koje se nalaze na višem nivou razvoja na polju primene ESG.
U intervjuu za ovu publikaciju prošle godine rekli ste da vlade u jugoistočnoj Evropi treba da preokrenu logiku svojih politika i podrže lokalno poslovanje umesto stranih investitora. Da li i dalje smatrate lokalizaciju ekonomije pravim pristupom?
Čak i više nego prošle godine. Sve što se desilo od poslednjeg intervjua pre godinu dana potvrđuje našu hipotezu o važnosti lokalnog i regionalnog poslovanja naspram potpuno globalnog poslovanja. Lanac snabdevanja i troškovi poslovanja i dalje rastu. Mnoga tržišta su gotovo potpuno zatvorena za evropske kompanije. Rat u Ukrajini koji je počeo pre nekoliko meseci, sa perspektivom da bude dugotrajan i ozbiljan, produbio je krizu izazvanu kovidom. Mnoge kompanije su napustile rusko i belorusko tržište, Kina sve više preispituje logiku i koncentriše se na sopstvenu potrošnju, a mnoge evropske kompanije sada doživljavaju značajan pad prihoda. Inflacija i više kamatne stope će dalje smanjiti potražnju, pa možemo očekivati da će mnoge zemlje širom sveta početi da štite lokalna tržišta i kompanije u narednom periodu. Lokalno poslovanje će postati ključna strategija, ne samo kao poslovni pristup, već i kao mera za smanjenje uticaja krize i nezaposlenosti kao logične posledice. Očekujemo da će mnoge vlade pokrenuti velike stimulacije za MSP, ali i povećati subvencije u proizvodnji energije, posebno zelene, i na kraju, ali možda najvažnije, proizvodnji hrane, budući da će proizvodnja hrane i cene hrane biti prve koje će biti zaštićene, baš kao i energija danas. Ovo je jedna od glavnih šansi za lokalne inicijative i MSP koji su jedan od ključnih sektora koji treba da budu spaseni u predstojećoj krizi.
Imajući ovo u vidu, na kojim oblastima bi vlade trebalo da usredsrede svoje napore kako bi iskoristile potencijal rasta svojih ekonomija?
Tipične su uvek u oblasti infrastrukture, energije, poljoprivrede. Očekujemo da će se dalje velike investicije videti u oblastima digitalnog, IT-a, AI-a i IoT-a. Igre, Gejming, e-sport i zabava će nastaviti da rastu, kao i blockchain, posebno nakon što tržište prebrodi trenutne poteškoće. Očekujemo da će građevinska industrija kao generator razvoja biti jedna od ključnih oblasti gde će vlada intervenisati. Što se manje popularnih tiče, može se očekivati da će u svetlu političkih i geopolitičkih neizvesnosti investicije u vojne industrije rasti. Može se očekivati da će veliki budžeti, posebno u istočnoj Evropi, biti usmereni prema ovoj oblasti. Što se rasta tiče, ne želeći da budem prenosilac loših vesti, verujem da bi zemlje trebale biti srećne ako se ne dogodi velika recesija u njihovim ekonomijama. Ne biste očekivali da idete na plovidbu u periodu oluje, stoga sigurna utočišta i lokalne inicijative trebaju biti fokus vlada kako bi spasile svoj brod da ne potone.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)