Digitalna transformacija je i velika poslovna prilika i jedna od glavnih društvenih promena našeg vremena. Internet (Web) je verovatno najvažniji pokretač digitalne transformacije, koji je od svog nastanka prošao kroz niz iteracija, prilagođavajući se i oblikujući se u infrastrukturu koju danas poznajemo. Internet koji danas koristimo znamo kao Web2. U poređenju sa prethodnim Web1, interaktivne aplikacije, sadržaj koji generiše korisnik i pristup koji je besplatan učinio je Web2 potpuno prihvaćenim. Web2 poslovni modeli su obično zasnovani na korišćenju network efekta, kako bi se postigla tržišna dominacija i monetizacija korisničkih podataka kroz oglašavanje i marketing. Originalni Web1 je jednostavno povezivao računare i korisnike širom sveta i često se naziva internet „samo za čitanje“. Web2, koji se često naziva internet za „čitanje i pisanje“, proširio je sadržaj i veze kako bi obuhvatio društvene medije, vesti u realnom vremenu, online kupovine i složenije web aplikacije. Ovde smo sada, gde svi stvaramo i delimo sadržaj na društvenim mrežama, ali većinu tih podataka poseduju i kontrolišu kompanije vlasnice platformi. Web3, koji se često naziva internet za „čitanje-pisanje-posedovanje“, predstavlja sledeći veliki korak u evoluciji online interakcija. Omogućava most između fizičkog i virtuelnog sveta uvođenjem novih modela vlasništva i transakcija. Iako je još uvek maglovit koncept, Web3 je predstavljen kao decentralizovana verzija interneta zasnovanu na blockchain tehnologiji koja stoji iza mnogih glavnih kriptovaluta i tokena. Iz perspektive Web3, koji bi pratio Web1 i Web2, smatra se da su današnje online platforme previše centralizovane i da ih kontroliše nekolicina velikih internet kompanija, kao što su Microsoft, Amazon, Apple i Meta, koje prikupljanju ogromne količine podataka i sadržaja koje korisnici kreiraju i dele na internetu. Ako se vratimo u 80te godine prošlog veka i posmatramo prvi personalni kompjuter, možemo slobodno reći da je relacija sa današnjim najmodernijim pametnim telefonom ravna relaciji dede i unuka. Slično kao i porodičnoj vezi, ova dva uređaja sa starosnom razlikom od više od 40 godina, imaju u osnovi vrlo slične karakteristike i funkcije. Na oba je moguće kreirati određene baze podataka, uređivati podatke, pristupiti e-mailu, chat-ovati i slično. Čak je i deda imao mogućnost pružanja usluga lokacije, doduše koristeći IP adresu, a danas sve ovo imamo u svojim dlanovima. Kako je tehnologija evoluirala i pomogla dedi da ima daleko naprednije unuke, tako je i cela porodica evoluirala zajedno sa njima. Jedna od glavnih tema i pitanja budućnosti jeste kakvu moć donosi najavljeni Web3 i da li će doneti radikalne promene u razmeni vrednosti na nivou promene koju je taj prvi personalni kompjuter doneo u domenu razmene informacija. Ono na šta je društvo godinama unazad naviklo i na čemu se zasniva poverenje jeste da se sve finansije kontrolišu od strane centralizovanih tela. Od definisane monetarne politike, zajmodavaca koji obezbeđuju novac i stavljaju ga na raspolaganje, do zakonodavstva koje pruža neku vrstu sigurnosti u koje društvo veruje. Ovakav framework je danas dovoljan za sigurnu razmenu vrednosti i funkcionisanje poslovnog sveta i društva uopšte. Web 3 donosi neke nove pretpostavke i nova pravila sa kojima društvo treba na vreme da se upozna. Već smo svi naviknuti na pojmove blockchain, kriptovalute, NFT, ali smo još uvek daleko od njihovog potpunog prihvatanja i primene na nivou globalne privrede. Definitivno, i dalje nije baš svakom preduzeću potrebna web lokacija ili aplikacija, ali je neophodan neki način komunikacije s obzirom da se vrednost razmenjuje na dnevnom nivou. Nastankom nove verzije interneta moći ćemo, kao pojedinci ili entiteti da utičemo na način kojim će se vrednost razmenjivati, a tehnologija će omogućiti da ostvarimo kreativnost u stvaranju načina za samu razmenu. Danas je američki dolar moguće koristiti u većini zemalja sveta. Ako putujete Evropom i izvadite novčanicu od 20 dolara iz novčanika da biste nešto platili, bez izuzetka će svi prihvatiti tu novčanicu od 20 dolara kao vrednu 20 dolara. Na ovaj način se potvrđuje verovanje u vrednost parčeta papira, koje je opšte prihvaćeno i omogućava se razmena vrednosti. Ipak, celo verovanje suštinski je zasnovano na veri u državu i vlade koje na određene načine garantuju da je ta vrednost stvarna. Zatupljeni su i drugi načini razmene vrednosti, recimo u svetu gaming-a, gde je moguće koristi valute koje vrede samo za određene igrice ili platforme i kojima se mogu kupiti “skin”-ovi, dodatni “životi” ili predmeti u igrici, ali je svakako moguće ove transakcije izvršiti i sa tradicionalnim novcem. Takođe, koncepti lojalnosti su sve više zastupljeni, gde nam čestim korišćenjem određene usluge kompanije nude bodove ili poene lojalnosti kojima ubuduće možemo trgovati, ostvariti popuste na neke druge usluge za koje su te kompanije postavile pravila.

Recimo da menadžer benda treba da obezbedi gitaristu, klavijaturistu i back vokale za sledeću svirku i plaća isključivo u coin-ima koje je on kreirao i koji je opšte prihvaćen u muzičkom svetu i u razmeni vrednosti između muzičara. Transakcije ovog tipa ne bi imale nikakvih problema kada bi se ovim coin-om mogla platiti i kafa u Starbucks-u i sladoled u McDonalds-u. Ali sve su prilike da bi Starbucks i McDonalds mogao da razmotri i odluči da je ovaj coin relevantan za razmenu vrednosti, pa bi tu muzičari mogli da ih potroše nakon koncerta. Web3 baš ovo i kaže, da možemo očekivati nova okruženja za stvaranje vrednosti, novi novac za trošenje u tom okruženju i nove načine za obračun. Na ovaj način pojedinci mogu da kreiraju svoje novčiće i coin-e koji će predstavljati definisanu vrednost, i sama komercijalizacija bi dovela do stvaranja beskrajnih finansijskih derivata sa kojima bi se moglo trgovati. Uticaj Web3 i novih načina za razmenu vrednosti imaće značajan efekat na razvoj privrede, a samim tim i društva uopšte. Iz perspektive marketinga i oglašavanja posledice tehnološkog napretka će možda biti i najbrže evidentne. Ako analiziramo kako su novi servisi uticali na to kako društvo konzumira medije u odnosu na pre 10 godina, videćemo da pojavom servisa za streaming, ljudi sve češće ne gledaju televiziju linearno. Samim tim ciljani marketing i reklame koje su do te mere napredovale da “gađaju korisnika direktno u glavu”, polako gube svoj smisao kada su ljudi jednostavno prestali da ih gledaju koristeći usluge koje su došle razvojem tehnologije. Marketing na internetu se takođe menja, a sve kao posledica prezasićenja ljudi koji ne žele da njihovi podaci budu praćeni na tom nivou, a sve se to dešava u “pick”-u razumevanja ponašanja korisnika i njegovih navika i potreba. Decentralizacija je jedan od osnovnih narativa oko hype-a za Web3 i proizilazi iz ideje da giganti kao što su Facebook, Google, Netflix centralizovane platforme sa vrednošću koja eksponencijalno raste. Za svaku od ovih platformi važi, posebno za društvene mreže u vlasništvu Meta, da koriste sve podatke koji se kroz korišćenje aplijacija generišu. Na ovom modelu se generiše ogromna vrednost koju stvaraju sami korisnici. Decentralizacija u ovom smislu bi podrazumevala da su sami kreatori sadržaja i vlasnici istih, što do sada nije bila praksa. Iako je decentraliazcija osnovna “prednost” Web3 koji se najavljuje kao nova era interenta, treba se osvrnuti na to da je većina stvari danas zapravo centralizovana i da društvo nema nikakav problem sa tim per se. Na primer, NBA je centralni entitet za profesionalnu košarku i većina navijača ne bi videla potrebu za decentralizacijom košarke. NBA ima svoju potpuno centralizovanu NFT platformu i najveći fanovi košarke, koji imaju jedna od tih NFT-ova, imali bi sve prednosti u centralizovanog okruženja stvorenom specijalno za njih. Naravno, moguće je da će u Web3 postojati novi modeli koji su u potpunosti decentralizovani od samog početka, posebno u oblastima medija i zabave. Ali ne zahteva svaki poslovni model potpunu decentralizaciju. Za početak je možda svrsishodnije razložiti poslovne modele, sa dolaskom Web3, i identifikovati koji segment bi mogao biti decentralizovan, a za koji je korisnije da ostane centralizovan. Sve ove promene nameću i primoravaju biznis da isprobavaju nove stvari, prate trendove razvoja i prilagođavaju svoje strategije, jer u suprotnom rezultati će neminovno izostati. Današnjicu karakterišu beskrajne mogućnosti koji promovišu modele “gledaj i zaradi”, “slušaj i zaradi”, ali i mnogih drugih modela zasnovanih na kripto, blockchain tehnologiji, za koje društvo još uvek potpuno ne razume način funkcionisanja. Ali to ne sprečava tehnologiju da postavlja svoje temelje za eru koja dolazi, i nije prvi put da globalno društvo kaska za tehnologijom, naprotiv, svaki novi talas je upravo imao ovakav trend razvoja i prihvatanja. Web3, doneće ogromne mogućnosti i komparativne prednosti preduzećima ako na vreme uhvate talas ove tehnologije, počevši od bankarske industrije, preko zdravstva, automobilske industrije, logistike, osiguranja, gaminga, medija, do proizvodnje i slično. Ovaj talas neće doći kao cunami, već će postepeno menjati svet u skladu sa reakcijama i sa tim će uticati na ponašanje društva. Postoji beskonačno mnogo scenarija kako će se prihvatati sve promene koje dolaze, i svi smo znatiželjni da vidimo i učestvujemo u tom epilogu. Da li to znači da će biti sve više blockchain, NFT, kripto projekata? Definitivno će ih biti, i mnogi, ako ne i većina će propasti, kao što se desilo i sa mnogim projektima u dedino vreme. Vrlo često se hype, obično uspešno, koristi kao način za brzu zaradu, ali u ovom slučaju Web3 je siguran. Sa druge strane, ne treba zanemariti izazove sa kojima se suočava osnovna infrastruktura na kojoj je zamišljeno izgraditi novi Web3, kao i brojna ograničenja u blockchain tehnologiji i smislu njene skalabilnosti, pristupačnosti i korisničkog iskustva, s toga ne treba očekivati da ćemo zaista stići „tamo“ za manje od decenije. Digitalna transformacija je i velika poslovna prilika i jedna od glavnih društvenih promena našeg vremena. Internet (Web) je verovatno najvažniji pokretač digitalne transformacije, koji je od svog nastanka prošao kroz niz iteracija, prilagođavajući se i oblikujući se u infrastrukturu koju danas poznajemo. Internet koji danas koristimo znamo kao Web2. U poređenju sa prethodnim Web1, interaktivne aplikacije, sadržaj koji generiše korisnik i pristup koji je besplatan učinio je Web2 potpuno prihvaćenim. Web2 poslovni modeli su obično zasnovani na korišćenju network efekta, kako bi se postigla tržišna dominacija i monetizacija korisničkih podataka kroz oglašavanje i marketing. Originalni Web1 je jednostavno povezivao računare i korisnike širom sveta i često se naziva internet „samo za čitanje“. Web2, koji se često naziva internet za „čitanje i pisanje“, proširio je sadržaj i veze kako bi obuhvatio društvene medije, vesti u realnom vremenu, online kupovine i složenije web aplikacije. Ovde smo sada, gde svi stvaramo i delimo sadržaj na društvenim mrežama, ali većinu tih podataka poseduju i kontrolišu kompanije vlasnice platformi. Web3, koji se često naziva internet za „čitanje-pisanje-posedovanje“, predstavlja sledeći veliki korak u evoluciji online interakcija. Omogućava most između fizičkog i virtuelnog sveta uvođenjem novih modela vlasništva i transakcija. Iako je još uvek maglovit koncept, Web3 je predstavljen kao decentralizovana verzija interneta zasnovanu na blockchain tehnologiji koja stoji iza mnogih glavnih kriptovaluta i tokena. Iz perspektive Web3, koji bi pratio Web1 i Web2, smatra se da su današnje online platforme previše centralizovane i da ih kontroliše nekolicina velikih internet kompanija, kao što su Microsoft, Amazon, Apple i Meta, koje prikupljanju ogromne količine podataka i sadržaja koje korisnici kreiraju i dele na internetu. Ako se vratimo u 80te godine prošlog veka i posmatramo prvi personalni kompjuter, možemo slobodno reći da je relacija sa današnjim najmodernijim pametnim telefonom ravna relaciji dede i unuka. Slično kao i porodičnoj vezi, ova dva uređaja sa starosnom razlikom od više od 40 godina, imaju u osnovi vrlo slične karakteristike i funkcije. Na oba je moguće kreirati određene baze podataka, uređivati podatke, pristupiti e-mailu, chat-ovati i slično. Čak je i deda imao mogućnost pružanja usluga lokacije, doduše koristeći IP adresu, a danas sve ovo imamo u svojim dlanovima. Kako je tehnologija evoluirala i pomogla dedi da ima daleko naprednije unuke, tako je i cela porodica evoluirala zajedno sa njima. Jedna od glavnih tema i pitanja budućnosti jeste kakvu moć donosi najavljeni Web3 i da li će doneti radikalne promene u razmeni vrednosti na nivou promene koju je taj prvi personalni kompjuter doneo u domenu razmene informacija. Ono na šta je društvo godinama unazad naviklo i na čemu se zasniva poverenje jeste da se sve finansije kontrolišu od strane centralizovanih tela. Od definisane monetarne politike, zajmodavaca koji obezbeđuju novac i stavljaju ga na raspolaganje, do zakonodavstva koje pruža neku vrstu sigurnosti u koje društvo veruje. Ovakav framework je danas dovoljan za sigurnu razmenu vrednosti i funkcionisanje poslovnog sveta i društva uopšte. Web 3 donosi neke nove pretpostavke i nova pravila sa kojima društvo treba na vreme da se upozna. Već smo svi naviknuti na pojmove blockchain, kriptovalute, NFT, ali smo još uvek daleko od njihovog potpunog prihvatanja i primene na nivou globalne privrede. Definitivno, i dalje nije baš svakom preduzeću potrebna web lokacija ili aplikacija, ali je neophodan neki način komunikacije s obzirom da se vrednost razmenjuje na dnevnom nivou. Nastankom nove verzije interneta moći ćemo, kao pojedinci ili entiteti da utičemo na način kojim će se vrednost razmenjivati, a tehnologija će omogućiti da ostvarimo kreativnost u stvaranju načina za samu razmenu. Danas je američki dolar moguće koristiti u većini zemalja sveta. Ako putujete Evropom i izvadite novčanicu od 20 dolara iz novčanika da biste nešto platili, bez izuzetka će svi prihvatiti tu novčanicu od 20 dolara kao vrednu 20 dolara. Na ovaj način se potvrđuje verovanje u vrednost parčeta papira, koje je opšte prihvaćeno i omogućava se razmena vrednosti. Ipak, celo verovanje suštinski je zasnovano na veri u državu i vlade koje na određene načine garantuju da je ta vrednost stvarna. Zatupljeni su i drugi načini razmene vrednosti, recimo u svetu gaming-a, gde je moguće koristi valute koje vrede samo za određene igrice ili platforme i kojima se mogu kupiti “skin”-ovi, dodatni “životi” ili predmeti u igrici, ali je svakako moguće ove transakcije izvršiti i sa tradicionalnim novcem. Takođe, koncepti lojalnosti su sve više zastupljeni, gde nam čestim korišćenjem određene usluge kompanije nude bodove ili poene lojalnosti kojima ubuduće možemo trgovati, ostvariti popuste na neke druge usluge za koje su te kompanije postavile pravila.

Recimo da menadžer benda treba da obezbedi gitaristu, klavijaturistu i back vokale za sledeću svirku i plaća isključivo u coin-ima koje je on kreirao i koji je opšte prihvaćen u muzičkom svetu i u razmeni vrednosti između muzičara. Transakcije ovog tipa ne bi imale nikakvih problema kada bi se ovim coin-om mogla platiti i kafa u Starbucks-u i sladoled u McDonalds-u. Ali sve su prilike da bi Starbucks i McDonalds mogao da razmotri i odluči da je ovaj coin relevantan za razmenu vrednosti, pa bi tu muzičari mogli da ih potroše nakon koncerta. Web3 baš ovo i kaže, da možemo očekivati nova okruženja za stvaranje vrednosti, novi novac za trošenje u tom okruženju i nove načine za obračun. Na ovaj način pojedinci mogu da kreiraju svoje novčiće i coin-e koji će predstavljati definisanu vrednost, i sama komercijalizacija bi dovela do stvaranja beskrajnih finansijskih derivata sa kojima bi se moglo trgovati. Uticaj Web3 i novih načina za razmenu vrednosti imaće značajan efekat na razvoj privrede, a samim tim i društva uopšte. Iz perspektive marketinga i oglašavanja posledice tehnološkog napretka će možda biti i najbrže evidentne. Ako analiziramo kako su novi servisi uticali na to kako društvo konzumira medije u odnosu na pre 10 godina, videćemo da pojavom servisa za streaming, ljudi sve češće ne gledaju televiziju linearno. Samim tim ciljani marketing i reklame koje su do te mere napredovale da “gađaju korisnika direktno u glavu”, polako gube svoj smisao kada su ljudi jednostavno prestali da ih gledaju koristeći usluge koje su došle razvojem tehnologije. Marketing na internetu se takođe menja, a sve kao posledica prezasićenja ljudi koji ne žele da njihovi podaci budu praćeni na tom nivou, a sve se to dešava u “pick”-u razumevanja ponašanja korisnika i njegovih navika i potreba. Decentralizacija je jedan od osnovnih narativa oko hype-a za Web3 i proizilazi iz ideje da giganti kao što su Facebook, Google, Netflix centralizovane platforme sa vrednošću koja eksponencijalno raste. Za svaku od ovih platformi važi, posebno za društvene mreže u vlasništvu Meta, da koriste sve podatke koji se kroz korišćenje aplijacija generišu. Na ovom modelu se generiše ogromna vrednost koju stvaraju sami korisnici. Decentralizacija u ovom smislu bi podrazumevala da su sami kreatori sadržaja i vlasnici istih, što do sada nije bila praksa. Iako je decentraliazcija osnovna “prednost” Web3 koji se najavljuje kao nova era interenta, treba se osvrnuti na to da je većina stvari danas zapravo centralizovana i da društvo nema nikakav problem sa tim per se. Na primer, NBA je centralni entitet za profesionalnu košarku i većina navijača ne bi videla potrebu za decentralizacijom košarke. NBA ima svoju potpuno centralizovanu NFT platformu i najveći fanovi košarke, koji imaju jedna od tih NFT-ova, imali bi sve prednosti u centralizovanog okruženja stvorenom specijalno za njih. Naravno, moguće je da će u Web3 postojati novi modeli koji su u potpunosti decentralizovani od samog početka, posebno u oblastima medija i zabave. Ali ne zahteva svaki poslovni model potpunu decentralizaciju. Za početak je možda svrsishodnije razložiti poslovne modele, sa dolaskom Web3, i identifikovati koji segment bi mogao biti decentralizovan, a za koji je korisnije da ostane centralizovan. Sve ove promene nameću i primoravaju biznis da isprobavaju nove stvari, prate trendove razvoja i prilagođavaju svoje strategije, jer u suprotnom rezultati će neminovno izostati. Današnjicu karakterišu beskrajne mogućnosti koji promovišu modele “gledaj i zaradi”, “slušaj i zaradi”, ali i mnogih drugih modela zasnovanih na kripto, blockchain tehnologiji, za koje društvo još uvek potpuno ne razume način funkcionisanja. Ali to ne sprečava tehnologiju da postavlja svoje temelje za eru koja dolazi, i nije prvi put da globalno društvo kaska za tehnologijom, naprotiv, svaki novi talas je upravo imao ovakav trend razvoja i prihvatanja. Web3, doneće ogromne mogućnosti i komparativne prednosti preduzećima ako na vreme uhvate talas ove tehnologije, počevši od bankarske industrije, preko zdravstva, automobilske industrije, logistike, osiguranja, gaminga, medija, do proizvodnje i slično. Ovaj talas neće doći kao cunami, već će postepeno menjati svet u skladu sa reakcijama i sa tim će uticati na ponašanje društva. Postoji beskonačno mnogo scenarija kako će se prihvatati sve promene koje dolaze, i svi smo znatiželjni da vidimo i učestvujemo u tom epilogu. Da li to znači da će biti sve više blockchain, NFT, kripto projekata? Definitivno će ih biti, i mnogi, ako ne i većina će propasti, kao što se desilo i sa mnogim projektima u dedino vreme. Vrlo često se hype, obično uspešno, koristi kao način za brzu zaradu, ali u ovom slučaju Web3 je siguran. Sa druge strane, ne treba zanemariti izazove sa kojima se suočava osnovna infrastruktura na kojoj je zamišljeno izgraditi novi Web3, kao i brojna ograničenja u blockchain tehnologiji i smislu njene skalabilnosti, pristupačnosti i korisničkog iskustva, s toga ne treba očekivati da ćemo zaista stići „tamo“ za manje od decenije.