Ako pogledamo ne tako lak put kojim su prošli Katarina Ivanović, Draginja Ljočić, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Nikola Tesla, Ksenija Atanasijević i drugi, a opet se izborili da bez obzira na izazove koje im je okruženje nosilo istraju u svojoj nameri da se obrazuju, razvijaju i stvaraju tokom celog svog života. I danas, kada nam je obrazovanje i razni vidovi edukacije na dohvat ruke i traže samo malo ili malo više naše posvećenosti, vremena i fokusa, mi to možda sve olako shvatamo. Nekako često se odmah pređe na sledeću polemiku, ali šta je sa onima koji škole nisu završili, kao na primer Stiv Džobs, Bil Gejts, Mark Zukerberg. Pa, da li je dovoljno, malo ili mnogo poznatih i uspešnih koji nisu završili fakultet, a možda je još više poznatih koju imaju i akademsko obrazovanje kao Voren Bafet, Elon Mask, Džef Bezos, Meril Strip koja je završila Jejl univerzitet, i zaista posmatrajući najveće svetske univerzitete možemo videti njihovo pravo bogatstvo, njihove diplomirane studente, njihove alumnije. Oksford kao najstariji univerzitet na engleskom govornom području se diči sa preko 160 olimpijskih medalja. Harvard se diči sa 161 Nobelovom nagradom i među alumnijima ima 180 živih milijardera. Jejl je bio dom 19 sudija vrhovnog suda. Northvestern se ponosi sa 22 Nobelove i 40 Pulicerovih nagrada svojih studenata. I bez obzira na nesporno velike rezultate koji su ostvareni među akademski obrazovanom zajednicom, još su veći rezultati stvoreni dodatnim, poslovnim pa i neformalnim obrazovanjem, pa i za ovu najpoznatiju trojku koja nije završila fakultet rade mnogi vrlo obrazovani ljudi. Neki od najpoznatijih alumnija Harvard Biznis škole čiji MBA program postoji od 1908. godine su Šeril Sandberg (COO Facebook-a), Majkl Blumberg (osnivač i CEP Bloomberg-a), En Sarnof (CEO Warner Bros-a), Ulf Mark Šnajder (CEO Nestle-a) i drugi. Pa da odemo i dalje, koliko često naletite na članak koji govori koliko i šta čitaju uspešni ljudi, jer je obrazovanje mnogo više od klupe i učionice, edukativne teme, na klik od vas. Znanje je danas svuda oko nas, samo je pitanje ko će ga zgrabiti. Nekoliko istraživanja koje su sprovele strane organizacije u Srbiji su pokazala da je jedan od najvećih nedostataka za razvoj u segmentu malih i srednjih preduzeća edukacija na svim nivoima kompanije, od menadžmenta da li kroz uopštene ili specijalizovane edukacije, pa do svih nivoa zaposlenih. Nekada su specijalistička znanja sticala na radničkim univerzitetima, i veliki broj varioca, montera, pekara, krojača, rukovaoca kotlovima i drugih je izašao baš iz takvih učionica. Danas, moderni nedostatak brzog vremena u kojem živimo je možda „vrtić za komercijaliste“, posao koji se tako olako shvata iako to nije, a zahteva pre svega ogromnu kulturu u ponašanju i ophođenu prema klijentima, jer kupac je tu početak i kraj. Sve se da naučiti.

Poslovna edukacija za menadžere na ovim prostorima je dostupnija danas više nego ikad, i ne traži preveliko odricanje od porodice i posla jer je tu nadohvat ruke, maltene u komšiluku, ali traži posvećenost. MBA programi (Masteri poslovne administracije) kao najsveobuhvatniji pomažu profesionalcima, menadžerima i preduzetnicima da steknu veštine i kompetencije koje su dobra osnova za uspešan poslovni razvoj. A pre svega, MBA škole su tu da stvaraju lidere, koji će svoje zaposlene voditi i razvijati kroz najefikasnije i najefektivnije načine. Iako statistike kažu da oko 40% MBA polaznika odlazi u inostranstvo da nastavi svoju karijeru, polažemo mnogo više nade za napretkom u ovih 60% koji ostaju u zemlji svojih predaka. Najvredniji su te sitnice koje život i posao pojednostavljuju, bolje razumevanje globalnog tržišta i mesto lokalnog okruženja u njemu, unapređivanje komunikacionih veština i najvrednije širenje poslovne mreže, biti deo te velike zajednice koja uči jedna od drugih, i deli među sobom veliku količinu praktičnih saveta i iskustava. MBA nas uči šta nam je potrebno danas, da bi smo bili bolji sutra. Često slušamo o značaju veština koje nas spremaju za budućnost. A one predstavljaju najveće ideje u kojima će mnoge kompanije izaći iz pandemije jače nego što su bile ranije, pivotiranjem i prilagođavanjem svojih poslovnih modela. Zapošljavanje najboljih talenta sa pravim veštinama je važan deo celog tog procesa, kao i razvijati najbolje talente unutar svojih kompanija. I te neophodne veštine su različite u zavisnosti od tržišta i industrije, i obuhvataju kako tehnička znanja, postavljane strateških ciljeva, tako i „soft“ veštine: upravljanje timovima, empatiju, razumevanje kako da idemo napred, uticaja na različite interesne grupe. Nikako ne treba zaboraviti najbitnije izučavanje kroz MBA programe, a to su dve stvari: strategija, strategija i strategija. I svaki početak razvoja treba da počne od dobro osmišljenih strategija za sveobuhvatni razvoj preduzeća: strategije upravljanja, strategije organizacionog razvoja, strategije razvoja proizvoda, strategije prodaje, strategije marketinga, strategije razvoja i edukacije talenata, strategije IT-a, itd. Praktična iskustva izneta kroz različite studije slučaja će svakog dovesti do tačke, da bar malo proviri kroz ključaonicu, da vidi i razume kako to rade drugi, šta su to uradili dobro i još bitnije gde su pogrešili, jer je najlakše učiti na greškama drugih. Kroz MBA učimo i upoznajemo nove industrije i trendove, pozitivne prakse ne samo pojedinačnih kompanija, nego i država i ekonomija u celini. A možda se razvije i neki novi preduzetnički duh, ideja zlata vredna. Skoro hiljadu studenata sa MBA programa Harvard biznis škole i Stanford GSB su svoja zanimanja, posle završetka programa, promenili u osnivač ili suosnivač osnivajući startape, od kojih je inicijalno finansiranje u njihove kompanije samo tokom 2019. godine iznosilo preko tri milijarde dolara. Ono sa čime ne treba računati je da postoji magični štapić i treba razumeti da MBA nije Hogvorts koji školuje čarobnjake kao što su Hari Poter, Hermiona Grejndžer ili Ron Vizli. Nema ni magične pilule, ni zlatnog tiketa koji će stvoriti boljitak. Alati će se naučiti, ali ono što je potrebno je strast, proaktivnost i mnogo rada da bi se proširila znanja i veštine. Svako učenje koje je kvalitetno zahteva mnogo rada, ali takvo znanje donosi veliku satisfakciju i odskočnu dasku da se stvori nešto novo, bolje i naprednije. Iz jedne teške i nepoznate situacije u kojoj smo se našli početkom pandemije 2020. godine moramo okrenuti list na našu stranu. Moramo da iskoristimo sve potencijale koji su pred nama, i da sada kada možemo najviše da uradimo, kada imamo znanja i potencijala da učimo još više, i da se okrenemo razvoju lokalnog, razvoju nas samih, i time ojačamo i sebe, i svoje kompanije i društvo u celini. Poslovna edukacija u Srbiji je još jedan segment koji ima ogroman potencijal za razvoj. Ono što su MBA programi počeli može i mora da se nastavi razvojem kvalitetnih specijalističkih programa u Srbiji, sa najiskusnijim predavačima iz toga segmenta iz zemlje i celog sveta, kako bi se podstakli i pospešili segmenti koji imaju najveći potencijal za razvoj lokalne privrede, a to su IT industrija, poljoprivreda i prerađivačka industrija. I da završimo sa još jednom izrekom Vuka Karadžića: „Blago tome koji pameti nema. Kad se neko ne brine kad bi se trebao brinuti ili se ne plaši kad bi se trebao plašiti.“ Najbogatiji su oni koji znaju šta ne znaju i koji se trude da taj nedostatak nadoknade.