Miloš Pavlović

Evolucija mladosti: Da li su generacijski stereotipi zaista tačni?

Razumevanje društvenih promena i potreba za dubljim pristupom umesto generacijskih etiketa otkriva da je mladost univerzalno stanje duha koje nadilazi godine, dok stereotipi često zanemaruju uticaj životnih faza i vremena u kojem živimo...

Konsalting NOVEMBAR 2024
Sačuvaj u folder

Miloš Pavlović

Menadžer

Mladost je mnogo više od određenog životnog perioda ili iskustava koja smo stekli ili nismo. Ona predstavlja apsolutno stanje duha, koje ne može biti izmereno ili ograničeno, i ogleda se u načinu na koji doživljavamo svet u kojem živimo bez obzira na životno doba.

Mladost simbolizuje energiju, entuzijazam i radoznalost, neprekidnu potragu za novim iskustvima i hrabrost da se izazovi prihvataju „s osmehom”. Dok smo mladi, vera, samopouzdanje i nada vode nas kroz život, bez obzira na prepreke koje se pojavljuju. To je vreme kada gledamo na svet sa divljenjem i spremnošću da na svaki izazov odgovorimo pitanjem „Šta dalje?”. Iako se, po pravilu, mladima nazivaju ljudi u određenom životnom dobu, istinska mladost nije vezana za godine. Čak i neko mlad po godinama može biti star u duhu – zatvoren za prilike, uplašen i bez energije – ali isto tako i obrnuto. Međutim, generalni trend ukazuje na to da, što je čovek u starijem životnom dobu, sve teže prihvata promene i radoznalost, usled evidentno prirodnog procesa starenja i manjka energije da se odupre čaurenju u svoje već formirane vrednosti.

Na našu mladost utiču i okruženje i vreme u kojem živimo i, zapravo, iz tog razloga svaka generacija donosi svoju verziju mladosti i vrednosti koje tu mladost neguju. Upravo se na osnovu toga prave određene kategorije, pa tako imamo generaciju X, Y ili Z, što često pomaže ljudima da definišu stereotipe i stručnjacima da ponude usluge tranzicije poslodavaca prema specifičnostima tržišta rada svake kategorije.

Zbog toga često svedočimo etiketiranju generacija, poput „Generacija Z je ovakva i onakva, a mi smo bili drugačiji i imali smo druge stavove prema životu i obavezama”. Međutim, savremena naučna istraživanja sve češće osporavaju ovakvo stereotipiziranje generacijskih kategorija, naročito kada nema empirijskih dokaza koji bi to potvrdili. Na primer, istraživanje „Work Motivation Is Not Generational but Depends on Age and Period” od strane Martina Šredera ističe da generacijske razlike u stavovima prema radu nestaju kada se u obzir uzmu starost pojedinaca i period u kojem su oni anketirani. Naime, istakao bih dva ključna nalaza ove analize:

  • Stavovi prema radu su pod uticajem životne faze, a ne generacijske pripadnosti. Važnost odnosa prema radu raste i opada zavisno od životnog doba, što ukazuje na uticaj životnog ciklusa, a ne specifičnih karakteristika generacija. Ljudi u mlađem životnom dobu, bez obzira na generaciju kojoj pripadaju, obično manje vrednuju rad, ne zato što su lenji, već zato što su u fazi života u kojoj rad nije primarni fokus. Slično tome, osobe srednjeg životnog doba često pokazuju veću motivaciju za rad, što je, opet, povezano sa njihovom životnom fazom, a ne generacijom. Šrederova analiza osporava generacijsku hipotezu, ističući da su i ranije generacije, poput bebi-bumera i generacije X, imale slične stavove prema radu u mlađim godinama. Stereotipi o generaciji Z nisu jedinstveni, već su deo ponavljajućeg obrasca kroz istoriju.
  • Pogrešna interpretacija generacijskih osobina. Mnoge studije zanemaruju uticaj starosnog doba i vremenskog perioda, što može dovesti do netačnih zaključaka o osobinama generacija. Analiza pokazuje da ono što se čini kao generacijska razlika često potiče iz perioda u kojem su ispitanici bili anketirani, kao i promenjenih društvenih normi, navika i vrednosti koje taj period nosi. Takođe, studija ukazuje na to da je važnost rada opadala kroz istoriju za sve generacije, što reflektuje šire društvene promene, a ne generacijske razlike. Niska motivacija, često pripisivana generaciji Z, zapravo je odraz širih promena u stavovima prema radu, a ne specifičnost te generacije.

Naglašavanje važnosti životnog ciklusa i vremenskog konteksta u kojem živimo, umesto generacijskih etiketa – otvara mogućnosti za promenu pristupa. Umesto da se fokusiraju na generacijske stereotipe, organizacije i istraživači treba da sagledaju kako se stavovi prema radu razvijaju tokom životnih faza i menjaju usled različitih istorijskih perioda/događaja. Međutim, ne možemo se vezivati za jedan istorijski period ili par njih (npr. pre ili posle svetskog rata, pre ili posle interneta) i dodeljivati etikete generacijama na osnovu toga. Neophodno je analizirati „mikro” istorijske periode, jer se zbog ubrzanog tehnološkog napretka sve brže smenjuju, utičući na stilove života i navika generacija koje to prihvataju. Ovakav način razmišljanja pruža precizniji i korisniji okvir za razumevanje motivacije za rad među različitim starosnim grupama, omogućavajući dublji uvid u pravu prirodu promena stavova, bez oslanjanja na generacijske karakteristike.

Povezani tekstovi