“Na globalnom planu predviđanja kažu da će problemi sa hranom i energijom biti aktuelni još godinu-dve, da će inflacija nastaviti da raste, a lanci snabdevanja se verovatno nikada neće vratiti u stanje koje smo ranije pre kovida nazivali normalnim. Biće potrebno dosta vremena da se uspostavi ravnoteža, jer geopolitika kakvu danas nakon kovida imamo u Svetu neće dozvoliti da se lanci snabdevanja uspostavljaju na stari način. Iako, kao i sada, sve to izgleda haotično, mi ćemo se sroditi sa krizom, ali i sa privrednim rastom, koga će svakako biti”.
Ovako je Marko Marković, poslovni konsultant i partner u srpskoj konsultantskoj kući Egzakta Advisory, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome koje su neuralgične tačke globalne i lokalne ekonomije danas i može li se proceniti koliko će još dugo trajati “pademijska ekonomska kriza”.
Marković smatra da će se tek polovinom sledeće godine stabilizovati situacija sa energentima, s obzirom da u zimskoj sezoni koja je u Evropi tek pred nama, po prirodi, rastu cene svih energenata. Upravo zato se očekuje da i cena nafte i dalje raste.
Dakle, tek za godinu dana očekujete izlazak iz energetske krize?
Teško da može brže. Energetska kriza uzrokovana je deficitom određenih energenata, kojima je posledično i cena povećana za 3 ili 4 puta. Kako je pred nama zimska sezona većina država sada nastoji da što povoljnije nabavi ove sirovine i obezbedi energetsku stabilnost. Zato je i realno očekivati da se ova situacija stabilizuje tek po završetku zimske sezone, na leto sledeće godine.
Kako vidite globalni problem rasta cena i inflacije? Šta će se dešavati?
Realno je očekivati da se nastavi trend rasta cena. S obzirom da su metali već dostigli visoke cene, sledeća stavka je hrana i sve je krenulo u tom pravcu. Vidimo već ovih dana da je cena pšenice dramatično počela da raste. Sve ovo se dešava jer su poremećeni lanci snabdevanja. To je i uzročnik inflacije u EU, koju će svaka država rešavati pojedinačno.
U kom periodu može da se očekuje dalji rast cena?
Sigurno u naredne tri godine i to rast cena svega. Ne vidim na koji način će to da bude sprečeno. Cene pojedinih sirovina, transporta a na kraju i hrane imaju veliki trend rasta. Uz potpuno poremećene lance snabdevanja trendovi su više nego jasni. Uostalom, iskustvo pokazuje da ljudi relativno lako prihvataju promene cena.
Kako će globalno izgledati rast cena hrane, kako će se to reflektovati na Srbiju, s obzirom na to da mi, ipak, imamo hrane?
Cene hrane ne rastu zbog nedostatka ponude, naročito ne na tržištima kao što je Srbija gde bi trebalo da ima dovoljno hrane za sopstvene potrebe. One zavise od proizvođača koji opet zavise od sirovina, energenata, transporta a sve te cene rastu. Pored toga srpska privreda nije baš u potpunosti u srpskim rukama. Tu pre svega mislim na trgovinske lance koji u lancu od njive do trpeze pokupe uglavnom najveći deo marže, a oni su u stranom vlasništvu. Održavanje nivoa profita neće biti upitno i svi ti lanci će jednostavno pratiti trendove rasta cena. U Srbiji je mnogo toga u rukama stranaca, što ne bi samo po sebi bilo veliki problem da se dobar deo profita uglavnom ne iznosi iz zemlje.
Očekuje se da će selidbom kompanija iz Azije u Evropu, zbog pokidanih lanaca snabdevanja usled kovida, Srbija da profitira?
Ne razumem kako neko očekuje da se to dogodi. Uprkos svim teškoćama uzrokovanim kovid pandemijom multinacionalne kompanije se još uvek ne odlučuju na takav korak s obzirom da su ukupni troškovi poslovanja i dalje u Kini i drugim zemljama gde je trenutno smeštena proizvodnja najjeftiniji.
Sa druge strane, mislim da mi nikad veću priliku nismo imali nego sada, da ojačamo našu privredu i to tako što ćemo graditi svoje fabrike. Verujem da smo sposobni da proizvedemo mnogo toga i budemo konkurentni, primera radi od mikro čipova, preko video igrica, pa do finalnih prehrambenih proizvoda... Sve možemo da pravimo i da to bude srpski proizvod. Trebaju nam znanje i kvalifikovani ljudi koje bismo uposlili. Verujem da samo ukoliko krenemo da stimulišemo lokalnu privredu, mi možemo ekonomski da se osnažimo. Koliko god strane direktne investicije daju rezultate kroz povećanje BDP i smanjenje stope nezaposlenosti, verujem da bi mnogo bolje rezultate imali kada bi se strateški fokusirali da podržavamo i finansiramo lokalnu privredu u Srbiji. Ovo je naročito bitno na duže staze jer privlačenje FDI svakako daje dobre kratkoročne rezultate. Ljudi ovde brzo uče i u to treba da se investira. Promene uvek idu iz mikro sredine, tek tako se može promeniti i makro sredina. Ključni segment su mala i srednja preduzeća.
Kako vidite srpsku ekonomiju u tim okvirima i probleme sa kojima se odavno susreće, kao što nizak nivo razvijenosti u odnosu na centralno-evropske države?
Srpska ekonomija je imala dugogodišnje probleme i pre pandemije, pa je kovid kriza došla kao dodatni problem. Dobar sticaj okolnosti je što srpski BDP ne zavisi mnogo od industrija koje je ugrozila pandemija; u Srbiji je uticaj turizma ili sličnih usluga na srpski BDP minimalan. Sa druge strane, Srbija je zemlja koja izvozi sirovine koje su specifične, na primer bakar i čelik, a te cene sada rastu. Srbija i hranu izvozi, imamo prihode. Ali, to nije dovoljno. Pored toga što je trend rasta BDP-a primetan i što prosečne cene rastu potrebno je da taj rast u svojoj strukturi većim delom bude u segmentu rasta malih i srednjih preduzeća kao i sopstvene proizvodnje.
Period niskih kamata još traje. Sad mnogi strahuju od povećanja kamatnih stopa. Do kada će kamate biti niske?
Dok god privrede budu tražile rast, koji je veći nego što je bio nego pre pandemije i dok god inflacija može da se drži pod kontrolom, dotle će kamate biti niske. Evropska unija sigurno neće ništa menjati do kraja 2022. ili kraja 2023., jer su očekivanja takva da se stimuliše rast i to rast BDP od 7 ili 8 odsto godišnje. Generalno, ne verujem u bilo kakav rast kamatnih stopa u naredne dve godine, a onda će logično morati da idu naviše. To nije prirodno stanje. I tada će krenuti rast kamata, ali vrlo blago, ne dramatično. Pod uslovom da se u međuvremenu ne pojača kriza.
Da li je moguće da, uz pandemijske uslove, dođe i do nekog “crnog labuda” - iznenadne krize koja naglo eksplodira? Gde mogu biti potencijalne “bombe”?
Može se dogoditi. Na primer, moguće je da “eksplodiraju” kripto valute. U Americi neke kripto valute već sada imaju market cap veći od tri najveće investicione kuće. To nije normalan balans. Zatim, ogroman problem u SAD su studentski krediti koje korisnici ne vraćaju i koji se reprogramiraju do unedogled. Sve to može da eksplodira, ali može i da se predupredi pod uslovom da nema interesa koji će to da spreče.
Kakva je “nova realnost” koju je donela pandemija u poslovanju?
Dve najveće promene su svakako poremećeni lanci snabdevanja, što stvara poremećaje u cenama i traži daleko više angažovanja radnog kapitala i ubrzana digitalizacija. Pandemija je svim kompanijama i industrijama postavila digitalizaciju visoko na listi prioriteta. Mnoge firme pre pandemije nisu imale digitalne modele poslovanja, a sada ih imaju. Digitalni servisi su sada u svim industrijama: u bankarstvu, telekomunikacijama, u isporuci hrane. I svi su shvatili da je pored digitalizacije logistika ključni deo razvoja firme: da se u 24 sata isporuči ono što je kupljeno. Zatim, “nova realnost” je donela optimizaciju prostora. Kancelarije više nisu svima neophodne. To su glavne teme koje su promenile u pandemiji. Problem ekonomije su sada - poremećaji. Iako iz kovida još nismo izašli, sve ovo što se dešava u privredi zove se post kovid ekonomija. A svesni smo da kovid neće biti završen još koju godinu. Dakle, konfuzija je velika i u tome treba tražiti prilike za lokalni razvoj.
Koji su trenutno najveći problemi srpske ekonomije?
U statističkim podacima imamo bolje opšte stanje u privredi, imamo i rast prosečnih plata, ali ne treba izgubiti iz vida da dobar deo rasta BDP-a dolazi iz javnih ulaganja i to iz kapitalnih projekata. Uz to, prosečna plata raste u javnom, ali ne i u privatnom sektoru, trebalo bi da je obrnuto. Problem je što imamo malo kompanija koje su sposobne da se takmiče na regionalnom i evropskom tržištu. Takođe, evidentan je i veliki broj manjih kompanija koje su došle do nekog nivoa razvoja i ne mogu dalje, jer nemaju sredstava i nemaju znanje. Ipak, prvi, najveći problem srpske privrede su nedostatak znanja i kadrova, a drugi problem je nedostatak sredstava, odnosno finansiranja, jer su banke su i dalje uglavnom jedini izvor finansiranja. Banke, koje su većinski strane opet traže minimalni rizik i maksimalni profit i tu mnogo prostora za razvojne projekte nema.
Srpski bankarski sistem je prethodno bankrotirao, pa su onda stigle strane banke...
Nemam ništa protiv stranog kapitala u bankarskom sektoru, ali poznato je da je najvažniji zadatak svake banke da napravi profit i da rizik smanji na minimum. Sa druge strane, strukturalno finansiranje razvojnih projekta, u ovom trenutku ne daje očekivane rezultate. Ono što generalno nedostaje srpskoj privredi su lokalni projekti, razvoj srpskog privatnog sektora i lokalizacija onoga što ne mora da dođe sa strane, a to su proizvodi koje mi danas uvozimo. Kada bismo imali podsticaje za lokalnu privredu, ne bismo morali da uvozimo mnoge stvari, već bismo ih sami proizvodili.
Na koju vrstu podsticaja mislite?
Mislim na podsticaje da srpskim firmama bude dostupno finansijsko tržište kapitala, da budu skinuti nameti, da obrazovanje i usavršavanje bude dostupnije da se obezbedi sve ono što generalno stimuliše rast malih privrednika. Potrebna su finansijska sredstva koja se mogu uložiti u startup poduhvate, u male firme u mini proizvodnje u preradu hrane u gotov proizvod.
Mala i srednja preduzeća predstavljaju 85 odsto privrede Srbije, a oni nisu sposobni da se takmiče ni u svojoj zemlji a da ne govorimo o izlasku na globalna tržišta. Načelno, u Srbiji postoje određeni fondovi koji podržavaju preduzetnika da sirovinu pretvori u gotov proizvod, ali ako probate to da uradite, videćete da je jako teško. Dakle, imamo rast BDP-a jer investiramo iz javne potrošnje, građevinski sektor raste, ali nije u tome rešenje, već da se osposobe male firme da budu nosioci privrednog rasta.
Šta su prednosti srpske ekonomije?
Kreativnost mladih ljudi je blago i tu je jačina srpske privrede. U Srbiji imamo pamet još uvek, na sreću, ali treba mladima dati posao i šansu. Država treba da stvori bolji ambijent i privreda treba da investira u mlade ljude. Suština je u tome da se makro svet menja kroz mikro svet. To važi i za nas da bismo promenili ekonomiju Srbije. Prvo da mislite na sebe i na okruženje, pa odatle idite dalje, poruka je Marka Markovića u razgovoru za Magazin Biznis.
Trendovi u konsaltingu
Konsultantska kuća Ezgakta Advisory od pre dve i po godine isključivo se bavi menadžment konsaltingom, iako u različitim organizacionim oblicima rada postoji već 15 godina. Marko Marković je od pre dve i po godine na čelu firme, kao suvlasnik i partner i napominje da su radu sa klijentima sada najznačajniji ovi segmenti: jedan je strategija, a drugi operativa.
Budućnost konsaltinga je u pravcu u kom smo mi krenuli: uradimo strategiju zajedno sa kompanijom, definišemo kako da se to operacionalizuje, a potom, to može kompanija da uradi sama ili sa nama – stvar je izbora. Tradicionalni konsalting polako odlazi u istoriju, pored saveta traži se i implementacija rešenja, navodi Marković.
Mi ne možemo da budemo Nemačka
Srbija može da dođe na nivo ekonomski srednje razvijenih država, ali u red visoko razvijenih zemalja neće nikad ući. Mi ne možemo da budemo Nemačka, naša narav nam to ne dozvoljava, kao što je to recimo i u Italiji. Ali, ni Nemci u dizajnu nikada neće biti Italijani Tako i mi ne možemo da budemo ekonomska sila. Ali, možemo da budemo kao Slovenci ili Slovaci, Česi, da napravimo društvo u kojem ljudi žive od svog rada, a to može ako se okrenemo sebi, svom regionu i da se lokalizujemo. A da bismo to uradili, moramo da investiramo u mikro nivo. Jer, okidač razvoja je na mikro nivou. Moramo decu da naučimo da je znanje to koje vredi, da zabavu vratimo u domen pristojnosti; ne možemo da kažemo da je progresivna zemlja u kojem je najgledaniji program rijaliti ili u kome su kladionice omiljena zabava omladine. Moramo da vratimo porodicu, da vratimo osećaj sramote i stida i da uspostavimo neki ideal. Veoma je važno u kakvom ambijentu i sa kakvim idealima odrasta populacija od 12 do 25 godina. Mladima treba da bude stimulativno da rade za startap, iako je plata mala, jer će na taj način nešto da nauče. Samo promenama u mikro svetu može da se nešto postigne. Zato mora više da se uloži i u kulturu i u obrazovanje, i da se kroz lične primere gradi budućnost, navodi Marko Marković.
Ako pukne balon...
Kako bi izgledalo pucanje balona kripto valuta?
Isto kao što je izgledala kriza iz 2008. godine, ali deset puta jača, jer nije samo bitkoin u pitanju nego sve kriptovalute. To znači pad proizvodnje i bankrotstvo skoro svih koji su uključeni u kripovalute, odnosno koji ih poseduju, smatra Marko Marković.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)