Ključni resurs u savremenom poslovnom svetu jeste informacija, odnosno podaci koji se koriste za donošenje važnih odluka i planiranja. Iako je po svojoj prirodi nematerijalni resurs, njena važnost se više ne dovodi u pitanje. Upravo zato, u razvijenim delovima sveta u ekspanziji su organizacije i institucije čija delatnost isključivo postaje skupljanje, sistematizacija i objavljivanje neophodnih informacija i podataka što većeg broja zemalja. Države i regioni sa razvijenom poslovnom tradicijom uveliko rade na tome, a postsocijalističke i zemlje periferije i poluperiferije svetskog kapitalizma kaskaju ili u potpunosti zaostaju.
U tu svrhu, pojavili su se takozvani „otvoreni podaci“ (open data), koji objedinjuju ogromne količine informacija iz celog sveta. Otvoreni podaci su svima dostupni za korišćenje, uređivanje i objavljivanje. Primena ovih podataka se primećuje pre svega u nauci, zatim u zdravstvu, radu privrednih subjekata, vladinih institucija, građanskom sektoru, itd.
Primena otvorenih podataka se primećuje pre svega u nauci, zatim u zdravstvu, radu privrednih subjekata, vladinih institucija, građanskom sektoru, itd.
Otvoreni podaci su deo globalnog pokreta koji ne samo da unapređuje nauku i naučna istraživanja već i transformiše moderno društvo i način na koji se donose odluke. Tokom poslednje decenije, bilo je mnogo napretka kada je reč o otvorenim podacima, uglavnom predvođenih od strane vlade, a radi velikih koristi koje mogu imati.
Poslednjih godina mogli smo da primetimo koliko je značajna primena otvorenih podataka u zdravstvu. Informacije o zdravlju stanovništva imaju veliki uticaj na strateško donošenje odluka i delovanje zdravstvenih ustanova. Kao primer za ovako nešto imamo pandemiju COVID-19 virusa, gde je većina podataka objavljivana o broju obolelih i vakcinisanih, kako bi se mogle doneti jasne strateške odluke o merama suzbijanja i lečenja.
Još jedna rasprostranjena upotreba otvorenih podataka se dešava u sferi biznisa i komercijale. Takođe, vlade su stimulisane da učestvuju u procesu sakupljanja i objavljivanja otvorenih podataka, jer i one same imaju koristi od ovakvog vida saradnje. Benefiti koji nastaju, prevashodno se odnose na stimulisanje privrede na eksploatisanje ovih podataka kako bi se pospešio ekonomski rast i konkurentnost. Na taj način se pomaže i privatnom sektoru u donošenju i sprovođenju poslovnih odluka. Učestvovanjem u ovakvoj razmeni podataka u sferi biznisa, privredni subjekti i vlade poboljšavaju svoj položaj, jer na taj način podižu nivo poverenja i kredibiliteta sopstvenih podataka.
Otvoreni podaci zahtevaju mnogo ulaganja resursa za obuku ljudi, kao i za izgradnju infrastrukture koja uključuje softverske programe, računare velikog kapaciteta, i rešenja zasnovana na „cloud“ tehnologiji koja se koristi za skladištenje i analizu velikog broja podataka
Iako otvoreni podaci imaju veliki potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen u svetu i kod nas, jedna od glavnih prepreka se odnosi na tehnološke promene potrebne da bi se uspostavio sistem, koji bi omogućio razvoj ekosistema za ovakav tip podataka. Otvoreni podaci zahtevaju mnogo ulaganja resursa za obuku ljudi, kao i za izgradnju infrastrukture koja uključuje softverske programe, računare velikog kapaciteta, i rešenja zasnovana na „cloud“ tehnologiji koja se koristi za skladištenje i analizu velikog broja podataka. Takođe, zahtevaju i jasne standarde kako bi se obezbedila transparentnost u pogledu izvora i načina generisanja i čuvanja podataka.
Druga prepreka koju je potrebno adresirati tiče se socijalnog stanovišta. Ne žele svi da dele svoje podatke. S obzirom na to da razvoj podataka zahteva mnogo rada, vremena i resursa, ljudi nisu sigurni da li će dobiti odgovarajuće priznanje i benefite od deljenja podataka sa drugima. Takođe, postoji i zabrinutost da bi ti podaci mogli biti iskorišćeni na neprikladan način.
Oklevanje za podelom podataka često je povezano sa pravnim i etičkim pitanjima. Ko poseduje ove podatke? Da li postoji zakonska podrška za razmenu podataka? Kada je u pitanju sfera zdravstvene zaštite i biznisa, posebno postoji zabrinutost u vezi sa očuvanjem poverljivosti i privatnosti.
Potencijal otvorenih podataka je veoma velik i primena se može zapaziti u svim sferama i delatnostima, a studije pokazuju da su u većini država i dalje nisko rangirani na listi prioriteta, pogotovo u manje razvijenim zemljama
Iako postoje barijere sa novčanog, tehnološkog i socijalnog stanovišta, zemlje u razvoju imaju velike koristi od ovakvog tipa podataka jer pospešuju rast i razvoj zemlje u svim sferama – zdravstvu, ekonomiji, nauci, edukaciji i drugim.
Serbian(Srpski)
English(Engleski)