OpenAI je izbacio GPT-4.5 kao most ka budućem GPT-5. OpenAI nastavlja da pomera granice velikih jezičkih modela – GPT-4.5 verzija donela je znatna poboljšanja u odnosu na originalni GPT-4.0, uključujući širi kontekst, treniran je i na vizuelnim podacima i poseduje najsvežije znanje o svetu. Takađe se tvrdi da ima daleko bolju emocionalnu inteligenciju, efikasnije generisanje koda i kompleksnih odgovora. Istovremeno, Anthropic Claude nastavlja da impresionira – verzija poznata kao Claude 3.5 “Sonnet” etablirala se kao nezamenljiv AI za kodiranje, pokazavši superiornost u programerskim zadacima. Najnovija iteracija, Claude 3.7 Sonnet, uvodi i režim „Extended Thinking“ koji omogućava modelu samorefleksiju prilikom generisanja odgovora, čime se smanjuju generisanje netačnih informacija. Ovi modeli nove generacije pokazuju koliko brzo evoluira generativni AI – u svega nekoliko meseci, dobili smo sposobnije, kontekstualno „inteligentnije“ sisteme koji sve bolje razumeju namere korisnika i isporučuju relevantne rezultate.

Midjourney verzija 6 donela je ogroman iskorak u fotorealizmu i kvalitetu generisanih slika. Pored jezičkih modela, napredak je očigledan i kod difuzionih modela za generisanje slika. Stable Diffusion 3.5 (novi model otvorenog koda kompanije Stability AI) lansiran je sa tri varijante različite veličine, prilagođene raznim potrebama. Najmoćnija verzija, Stable Diffusion 3.5 Large sa 8,1 milijardi parametara, generiše slike visokog kvaliteta do rezolucije od 1 megapiksela i postavlja nove standarde u preciznosti praćenja teksta u promptu. Takođe je predstavljena i ubrzana Large Turbo varijanta koja uz Knowledge Distillation može da izgradi sliku u samo 4 difuziona koraka, znatno brže nego raniji modeli. Ove nadogradnje imaju za cilj da povrate primat Stable Diffusion-a naspram sve jače konkurencije kao što su OpenAI DALL·E 3 i popularni Midjourney. Upravo Midjourney, omiljeni AI alat dizajnera i umetnika, krajem 2024. objavio je svoju Version 6, koja je u alfa fazi pokazala značajan iskorak u fotorealizmu i rešila dugogodišnji problem generisanja čitljivog teksta unutar slika. Midjourney V6 je treća generacija modela treniranog od nule i razvijan je devet meseci na moćnim klasterima, što je rezultovalo slikama toliko realističnim da još više zamagljuju granicu između fotografije i AI umetnosti. Ovakav brzi razvoj, od GPT-4 Turbo do Midjourney V6, oslikava dinamičan karakter AI ekosistema – modeli postaju sve sposobniji, svestraniji i spremniji za široku primenu u praksi.

Preduzeća u raznim sektorima ubrzano implementiraju veštačku inteligenciju kako bi optimizovala poslovanje i pokrenula inovacije. U nastavku je pregled kako se AI primenjuje u bankarstvu, telekomunikacijama, zdravstvu, javnom sektoru i trgovini, uz konkretne primere i rezultate.

• Bankarstvo: Finansijski sektor je među predvodnicima u usvajanju AI. Generativni AI se koristi za personalizaciju usluga i automatizaciju, pa čak 75% bankarskih izvršnih direktora veruje da će napredna AI primena doneti konkurentsku prednost, a 50% banaka već integriše generativnu AI u svoje proizvode i procese. Velike banke značajno investiraju u AI kapacitete – od nabavke vrhunskih NVIDIA grafičkih procesora za ubrzanje modela, do razvoja AI sistema za otkrivanje prevara i chatbota za korisničku podršku.
• Telekomunikacije: AI igra sve veću ulogu u upravljanju mrežama i korisničkom iskustvu kod telekom operatera. Korišćenjem algoritama mašinskog učenja za analizu saobraćaja i opterećenja mreže, kompanije optimizuju rad 5G mreža i predviđaju kvarove pre nego što se dese. Ovakva prediktivna održavanja smanjuju neplanirane prekide i troškove, dok automatsko upravljanje saobraćajem (uz pomoć AI) dinamički prilagođava kapacitete potražnji. Studije pokazuju i direktan poslovni uticaj – AI može povećati konverziju prodaje u telekomu za oko 15% i smanjiti kapitalne troškove ~10%. Na frontu korisničke podrške, preko 53% telekom kompanija već koristi AI chatbotove i virtualne asistente za komunikaciju sa korisnicima, što ubrzava rešavanje upita i poboljšava zadovoljstvo korisnika. Rezultat je agilnija mreža i personalizovana ponuda usluga uz niže operativne rizike.
• Zdravstvo: U zdravstvenom sektoru AI donosi pravu revoluciju u dijagnostici i tretmanu pacijenata. Najnoviji primer dolazi iz farmacije – naučnici su uz pomoć AI otkrili novi antibiotik posle 60 godina. To demonstrira potencijal AI u ubrzavanju otkrića lekova. Takođe, AI sistemi za detekciju bolesti (poput onih treniranih da prepoznaju obrasce na radiološkim snimcima) pomažu lekarima da brže i preciznije dijagnostikuju rak i druge bolesti, povećavajući šanse za uspešno lečenje. U operacionim salama, robotika vođena AI algoritmima pruža asistenciju pri složenim hirurškim zahvatima, podižući nivo preciznosti i sigurnosti. Zdravstvene ustanove implementiraju i AI chat asistente za trijažu pacijenata i odgovaranje na često postavljana pitanja, rasterećujući medicinsko osoblje i ubrzavajući pružanje informacija. Rezultat su bolji ishodi lečenja i efikasniji zdravstveni sistemi koji mogu da odgovore na veći broj pacijenata.
• Javni sektor: Državne institucije i javne službe sve više primenjuju AI za poboljšanje usluga građanima i interne efikasnosti. Prema inventaru Bele kuće, tokom 2024. godine prijavljeno je 1.757 slučajeva primene veštačke inteligencije (AI) od strane 37 federalnih agencija u Sjedinjenim Američkim Državama, više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu. Najzastupljenije su primene u kategoriji “mission-enabling” internih procesa, zatim u zdravstvu i javnim uslugama građana. Konkretno, vlade koriste AI za automatizaciju administrativnih zadataka, prediktivnu analitiku u održavanju infrastrukture (npr. predviđanje kada treba popraviti puteve ili opremu), kao i za pametne gradove – upravljanje saobraćajem u realnom vremenu, optimizaciju potrošnje energije ili bržu analizu satelitskih snimaka u vanrednim situacijama. U službama bezbednosti, AI pomaže u obradi ogromnih količina podataka (poput video-nadzora ili cyber bezbednosti) radi bržeg reagovanja. Iako javni sektor često sporije uvodi nove tehnologije, vidimo značajan porast interesovanja uz inicijative da se obezbedi odgovorna primena (kao što su etički odbori za AI i smernice za transparentnost algoritama).
• Trgovina (maloprodaja): Retail industrija koristi AI kako bi bolje predvidela ponašanje kupaca i optimizovala lance snabdevanja. Na primer, Walmart primenjuje AI za predviđanje potražnje – analizom istorijskih prodajnih podataka i trendova tržišta, AI modeli pomažu da se optimalno popune zalihe i izbegnu višak ili nestašice. Prema izveštaju McKinseyja, ovakav pristup može smanjiti troškove zaliha za 10–40%, a Walmart je prijavio uštede od nekoliko milijardi dolara zahvaljujući efikasnijoj logistici i smanjenom rasipanju. U domenu kupovnog iskustva, AI donosi personalizovane preporuke – online trgovci poput Amazona koriste algoritme koji analiziraju navike kupaca i predlažu proizvode („Kupci koji su kupili ovaj artikal takođe su pogledali…“), što povećava prodaju i zadovoljstvo kupaca. Takođe, koncept bezgotovinskih prodavnica postaje realnost: Amazon Go prodavnice opremljene su kamerama i senzorima vođenim veštačkom inteligencijom koji automatski detektuju kada kupac uzme proizvod sa police ili ga vrati nazad, prateći sadržaj korpe u realnom vremenu. Na izlazu nema klasične kase – AI sistem automatski naplaćuje račun kupcu putem aplikacije. Ovakva “just walk out” tehnologija, zasnovana na computer vision i dubokim neuronskim mrežama, potpuno menja korisničko iskustvo kupovine, čineći ga bržim i jednostavnijim. U celini, trgovci koji integrišu AI beleže efikasnije operacije, preciznije targetiranje potrošača i veću lojalnost kupaca, čime stiču konkurentsku prednost na tržištu.

Hibridni AI sistemi postaju jedan od ključnih trendova u industriji. Reč je o pristupu gde rule-based (pravila) i generativni AI rade u tandemu, kombinujući prednosti obe paradigme – logičko zaključivanje i neuronsko učenje. Na primer, pravila ili znanje domena mogu postaviti okvire i proveru za output koji generiše veliki jezički model, čime se dobijaju tačniji i konzistentniji rezultati. Takvi hibridni sistemi pronalaze primenu od medicinske dijagnostike (gde medicinski protokoli usmeravaju AI analizu simptoma) do personalizovanog marketinga (gde biznis pravila segmentiraju korisnike, a generativni AI prilagođava sadržaj). Nije iznenađenje da istraživanja pokazuju sve veće interesovanje stručnjaka za ovu oblast – čak 42% anketiranih programera navodi da trenutno gradi hibridna AI rešenja, što nagoveštava da će ovakvi sistemi imati sve veći uticaj na realne poslovne slučajeve.

Paralelno s tim, svedočimo ubrzanoj integraciji AI u postojeće softverske platforme. Sve veći broj proizvođača softvera ugrađuje AI funkcionalnosti direktno u svoje proizvode – od kancelarijskog paketa koji nudi pametno dopunjavanje teksta i analizu podataka, preko CRM sistema sa ugrađenim preporukama najboljih akcija, do platformi za e-trgovinu koje automatski optimizuju cene i zalihe. Prema Gartner-u, do kraja 2024. generativna AI biće integrisana u 40% poslovnih softvera, što je ogroman skok u odnosu na <5% u 2020. Ovakva “AI-ifikacija” softvera znači da će korisnici sve češće moći da, unutar alata koje već koriste, imaju pametne asistente i automatizovane analitike koje im olakšavaju rad. Na primer, moderne kolaboracione platforme sada uključuju AI pomoćnike koji mogu da sumiraju duge prepiske ili predlože to-do liste sa sastanaka, dok sistemi za upravljanje dokumentima koriste AI za automatsko tagovanje i pronalaženje relevantnih fajlova. Hibridna cloud okruženja takođe doprinose ovoj integraciji – kompanije mogu da povežu sopstvene podatke i alate sa AI modelima putem API-ja, stvarajući prilagođena rešenja (npr. interni chatbot treniran na bazi znanja firme). Ovaj trend je spustio barijeru za usvajanje AI – organizacije ne moraju nužno same da grade modele od nule, već koriste već ugrađene mogućnosti, što ubrzava digitalnu transformaciju.

Još jedan značajan fokus su multimodalni AI modeli – modeli koji istovremeno barataju različitim vrstama podataka (tekst, slika, zvuk, video). Tradicionalno su AI modeli bili specijalizovani za jedan domen (npr. NLP za tekst, CNN za slike), ali novi napredak spaja ove modalitete u jedinstvene sisteme. GPT-4 je već bio delimično multimodalan (tekst i slika), a sada konkurencija ide dalje: recimo, Google-ov Gemini 2.0 je dizajniran s ciljem da podrži multimodalnost. U februaru 2025, Google je objavio da Gemini 2.0 postaje široko dostupan preko svog Cloud-a, donoseći programerima Multimodal Live API koji omogućava dvosmernu glasovnu i video interakciju sa AI u realnom vremenu. To praktično znači da aplikacije mogu koristiti jedan isti model za razgovor sa korisnikom putem govora, razumevanje njegovih vizuelnih gestova ili slika, i generisanje odgovora u više formi (tekstualno, govorno, pa i kroz kreiranje slika). Gemini 2.0 donosi i ugrađene funkcije generisanja slika i naprednu sintezu govora, tako da, na primer, može istovremeno da edituje uploadovanu sliku i da opisuje promene govorom. Uz to, unapređene su tzv. agentske sposobnosti modela – bolja razumevanja složenih uputstava, programerskih zadataka i pozivanja spoljnih alata. To sve zajedno stvara osnovu za virtuelne agente koji mogu proaktivno izvršavati zadatke. Osim Google-a, i druge kompanije rade na multimodalnim AI-jevima: OpenAI će u budućim verzijama GPT-a težiti ka tzv. AGI agentima koji kombinuju više veština, Meta istražuje modele koji povezuju video, tekst i audio, a startapi eksperimentišu sa AI koji, recimo, prima dizajn zahteve putem govora i odmah iscrtava prototip aplikacije. Multimodalni pristup je uzbudljiv jer približava AI načinu na koji ljudi percipiraju svet – integrisano i kontekstualno – što obećava intuitivniju interakciju sa tehnologijom i nove vrste aplikacija (npr. inteligentne kućne asistente koji vas razumeju i gledaju, ili AI sisteme za nadzor proizvodnje koji simultano prate vizuelne i numeričke podatke).

Kapitalna ulaganja u AI nastavljaju rast gotovo eksponencijalno, prateći entuzijazam za generativne modele. Preliminarni podaci pokazuju da je tokom 2024. globalno VC finansiranje AI startapa dostiglo 131,5 milijardi USD, što je 52% više nego prethodne godine. Za poređenje, finansiranje ostalih startapa opalo je ~10% istovremeno, što znači da je veštačka inteligencija privukla nesrazmerno veliki deo investicija uprkos opreznosti investitora u drugim sektorima. Čak je i polovina svih rizičnih ulaganja u Q4 2024 bila usmerena u AI kompanije (50,8% udela, naspram ~25% godinu pre) – pokazatelj da investitori vide AI kao narednu tehnološku revoluciju koju ne žele da propuste. Iza ovih brojki stoje mega investicije u vodeće AI igrače: kompanije koje razvijaju osnovne modele (foundation models) privukle su najveće runde finansiranja. OpenAI je u oktobru 2024. obezbedio novih $6,6 milijardi uz procenjenu valuaciju od $157 milijardi, učvrstivši svoju poziciju jednog od najvrednijih AI preduzeća na svetu. Anthropic, startup koji stoji iza Claude modela, takođe je prikupio više milijardi dolara ulaganja kroz seriju rundi koje su predvodili Amazon, Google i ostali zainteresovani giganti.

Istovremeno se formiraju strateška partnerstva i alijanse širom AI ekosistema. Kompanije shvataju da udruživanjem resursa i stručnosti mogu brže napredovati u razvoju AI rešenja. Jedan zanimljiv primer dolazi iz telekom industrije: južnokorejski gigant SK Telecom investirao je $100 miliona u američki startup Anthropic, kako bi zajedno razvili veliki jezički model prilagođen telekomunikacionim uslugama. Ova saradnja proširila se u globalnu alijansu nekoliko telekom operatera (iz Evrope, Japana, Kanade) sa ciljem da se stvori multijezični AI asistent za korisničku podršku i mrežne operacije koji razume specifične termine i zahteve te industrije. Big tech kompanije takođe sklapaju saveze: Amazon je krajem 2023. uložio do $4 milijarde u Anthropic i pritom obezbedio da Amazon Web Services bude primarni cloud za treniranje njihovih modela. Ovim potezom Amazon osigurava da će Claude modeli biti optimizovani za AWS infrastrukturu, što privlači korisnike na njegov cloud, dok Anthropic dobija kapital i resurse za takmičenje sa OpenAI. Sličnu strategiju sledi i Microsoft sa OpenAI partnerstvom – duboka integracija GPT-4 modela u Microsoft proizvode (Office Copilot, Bing AI pretraga) i ekskluzivni Azure cloud ugovor. NVIDIA, kao lider u AI hardveru, investira u softverske kompanije i startape kako bi podstakla potražnju za svojim GPU-ovima – npr. partnerstva sa srednjim AI firmama za optimizaciju modela na Nvidijinoj platformi. Vidljiv je i trend konsolidacije: veće kompanije kupuju AI startape radi sticanja talenata i tehnologije (tzv. acqui-hire strategija). U maloprodaji, Walmart je kupio nekoliko AI firmi za analitiku kako bi poboljšao svoje platforme za podatke, dok su farmaceutske kuće uložile u AI startape za otkrivanje lekova. Ovakva umrežavanja i spajanja naglašavaju da je “AI trka” ne samo tehnološka već i poslovna – ko brže oformi pravi ekosistem partnera, ima prednost u plasiranju AI proizvoda na tržište.

Na polju regulative, 2025. godina donosi značajne promene koje će oblikovati AI tržište globalno. Evropska unija privodi kraju usvajanje Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act), prvog sveobuhvatnog zakonskog okvira za AI sisteme. Iako će puni zahtevi stupiti na snagu tek 2026, određene odredbe počele su da važe 2. februara 2025. – kompanije koje razvijaju ili koriste AI u EU sada moraju da preduzmu korake ka internoj edukaciji o AI (obavezna “AI pismenost” za osoblje) i da osiguraju da se ne koriste zabranjene prakse (poput sistema za socijalni skor ili masovni biometrijski nadzor). Nepoštovanje ovih pravila povlači značajne kazne, što motiviše firme da od starta ugrade mehanizme za etičku AI upotrebu. Sjedinjene Američke Države su krenule drugim putem, kombinacijom vladinih smernica i dobrovoljnih obaveza privatnog sektora. Pred kraj 2023, predsednik SAD izdao je izvršnu uredbu koja zahteva niz mera: od osnivanja funkcije Chief AI Officer na nivou federalne vlade, preko praćenja razvoja najnaprednijih AI modela, do uspostavljanja standarda za bezbednost i privatnost (npr. da se osigura da modeli ne emituju pristrasne ili štetne sadržaje). Istovremeno, vodeće AI kompanije u SAD (OpenAI, Google, Meta i druge) dale su javno obećanje Beloj kući da će svoje modele obimno testirati na bezbednost, označavati AI generisane sadržaje i deliti informacije sa vladom radi bezbednosnih provera. Kina takođe aktivno oblikuje svoj regulatorni pejzaž za AI: već sredinom 2023. donela je propise koji zahtevaju da se svaki veći generativni model registruje kod vlasti i ispunjava određene uslove (npr. da će promovisati “socijalističke vrednosti”), a od tada uvodi i pravila za deepfake sadržaj i korišćenje ličnih podataka u AI. U praksi, kineske kompanije poput Baidu-a i Alibaba-e sada lansiraju modele i AI usluge tek pošto dobiju regulatorno odobrenje, a država direktno podstiče razvoj domaćih otvorenih modela (kao što je otvoreni Ziya 13B ili Baichuan serija) kako bi smanjila zavisnost od stranih tehnologija. Očekuje se da će 2025. Kina dalje pooštriti standarde kvaliteta i odgovornosti za AI sisteme dostupne građanima. Globalno, pokrenute su inicijative za koordinaciju u upravljanju AI: u Ženevi se razgovara o kodeksu ponašanja za velike AI modele, dok je na nedavnom samitu u Parizu uspostavljen forum za razmenu najboljih praksi između država i kompanija (fokusiran na AI bezbednost i etiku). Sve ove regulatorne aktivnosti donose više jasnoće i smernica tržištu, ali i potencijalno povećavaju troškove razvoja i usaglašavanja, što favorizuje veće igrače koji mogu da ih ispune. Za korisnike i društvo u celini, stroži nadzor obećava pouzdanije AI sisteme i manji rizik od zloupotrebe.

Geopolitika AI razvoja postaje sve značajnija tema, jer tehnološka prednost u AI može prevesti u ekonomsku i vojnu prednost među nacijama. SAD i Kina su u centru ovog nadmetanja. Sjedinjene Države nastoje da održe lidersku poziciju ograničavanjem kineskog pristupa najnaprednijem hardveru i alatima – proširile su izvozne kontrole tako da sada zahtevaju licence za izvoz visokih AI čipova ka trećim zemljama i uvode kvote za isporuku performantnih čipova kako bi sprečile preusmeravanje u Kinu. Pored toga, američke vlasti razmatraju i ograničenja na izvoz vrhunskih AI modela ili njihovih težina (weights), svesni da softver može biti jednako strateški važan kao i hardver. Kina, s druge strane, ulaže masivne resurse da ubrza samodovoljnost u AI – domaće kompanije fokusiraju se na razvoj efikasnijih i jeftinijih modela koji mogu da rade i na slabijem hardveru, kao i na otvorenim platformama dostupnim globalno.

EGZAKTA Group je pravovremeno prepoznala značaj AI i učinila ga delom svog sopstvenog DNA – tokom 2024. kompanija je integrisala veštačku inteligenciju u sve poslovne segmente, proširila globalno prisustvo i redefinisala svoju ulogu u konsultantskoj industriji. U strategiji za 2025, EGZAKTA se fokusira na premošćavanje digitalnog jaza u jadranskom regionu kroz pet komplementarnih stubova: savetodavne usluge, tehnologiju, AI, investicije i edukaciju. Ovaj vizionarski pristup, koji spaja investiranje u najnovije tehnologije sa prenosom znanja, pozicionira EGZAKTA-u kao vodećeg partnera za digitalnu transformaciju u regionu, sposobnog da klijentima ponudi i stratešku ekspertizu i tehničku realizaciju.

Kao konsultantski partner, EGZAKTA pomaže organizacijama da strateški implementiraju AI i ostvare opipljive poslovne benefite uz minimiziranje rizika. Naš holistički pristup objedinjuje duboko razumevanje poslovnih procesa klijenta sa najnovijim dostignućima u oblasti veštačke inteligencije. U praksi, to znači da zajedno sa klijentom identifikujemo oblasti u kojima AI može doneti najveću vrednost (bilo da je to automatizacija rutinskih zadataka, unapređenje korisničkog iskustva personalizacijom, ili potpuno novi AI-inovativni proizvodi). Zatim razvijamo AI strategiju i roadmap usklađene sa ciljevima organizacije – od izbora pravih use-case scenarija, preko odabira adekvatnih alata i modela, do planiranja potrebnih promena u infrastrukturi i kadrovima. EGZAKTA tim obezbeđuje end-to-end podršku, što uključuje pilot-projekte (gde se u kontrolisanim uslovima testira AI rešenje na stvarnim podacima), iterativno poboljšavanje modela prema povratnim informacijama korisnika, kao i skaliranje uspešnih rešenja širom organizacije. Razumevajući da poverenje i odgovornost moraju biti u srži svake AI primene, posebnu pažnju posvećujemo upravljanju rizicima i etičkim aspektima. To podrazumeva evaluaciju potencijalnih pristrasnosti u podacima i modelima (i njihovu mitigaciju kroz čišćenje podataka ili uvođenje fairness algoritama), proveru usklađenosti sa regulativom (bilo da je reč o GDPR zahtevima za privatnost podataka ili novim pravilima AI Act-a u EU), kao i definisanje jasnih pravila upotrebe i nadzora nad AI sistemima u organizaciji. EGZAKTA savetuje i u uspostavljanju AI governance okvira – od formiranja internog odbora za AI i etiku, do izrade procedura za redovno ocenjivanje performansi modela i reakciju u slučaju nepredviđenih rezultata. EGZAKTA Consulting nastoji da bude most između vizije i realizacije AI inicijativa: pomažemo organizacijama da pređu od ideje o veštačkoj inteligenciji do uspešne implementacije koja daje merljive rezultate, sve vreme čuvajući integritet podataka i reputaciju klijenta. Kroz takav partnerki pristup, naši klijenti ubrzavaju inovacije uz minimiziranje rizika, osiguravajući dugoročnu održivost i konkurentsku prednost u eri AI transformacije.

Sumirajući nedelju za nama, jasno je da se AI oblast kreće neviđenom brzinom – od lansiranja poboljšanih modela i novih hibridnih rešenja, do velikih ulaganja i početka regulative koja će oblikovati buduće okruženje. U nedeljama koje slede, možemo očekivati nastavak ove dinamike. Veliki igrači verovatno spremaju nove poteze: OpenAI je već nagovestio da je GPT-5 na horizontu sa potencijalno autonomnijim “agent” mogućnostima i još dubljim razumevanjem sveta. Dok rivali kao što su Google-DeepMind, Anthropic i xAI ubrzano iteriraju na svojim modelima (Gemini, Claude, Grok) u trci za primat. Takođe, pratićemo kako će se kompanije prilagoditi novim pravilima – posebno u Evropi gde implementacija AI Act-a postavlja rokove za usklađivanje, ali i u drugim delovima sveta gde se očekuju nove smernice i standardi (npr. ISO standardi za AI ili inicijative poput Global Partnership on AI). Geopolitički razvoj AI takođe bi mogao doneti iznenađenja, bilo kroz saradnju ili dalju fragmentaciju tržišta – na primer, hoće li doći do prvih dogovora o ograničavanju visoko-rizičnih AI sistema na globalnom nivou, ili će se tech rivalstvo između supersila intenzivirati kroz nove investicione blokove. Kako god bilo, AI ekosistem će i dalje evoluirati brzim tempom, donoseći i nove mogućnosti i nove izazove. EGZAKTA će nastaviti pomno da prati sve ove tokove. U narednim izdanjima Egzakta AI Insights nastojaćemo da vam pružimo pravovremene analize najvažnijih trendova – od tehnoloških dostignuća, preko primena u industriji, do regulatornih promena. Bilo da ste poslovni lider koji planira AI strategiju, entuzijasta koji prati najnovije modele ili profesionalac zabrinut za etičke implikacije, cilj nam je da vam ponudimo jasan i sažet pregled onoga što se dešava u svetu veštačke inteligencije. Hvala vam što ste bili uz nas ove nedelje – nastavićemo da gledamo u budućnost AI zajedno!
Kontakt

Email: office@egzakta.com
Website: www.egzakta.rs
LinkedIn: Egzakta Group i Egzakta Advisory

Pratite nas na društvenim mrežama za dnevne update-ove i ekskluzivne analize:

LinkedIn: Egzakta Group i Egzakta Advisory
Instagram: Egzakta Group i Egzakta Advisory
Facebook: Egzakta Advisory